Zabrinutost u vezi sa primenom lekova kod pacijenata sa hroničnim respiratornim oboljenjima

  • Milena Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milica Ćulafić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Maša Roganović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Marija Jovanović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Katarina Vučićević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Sandra Vezmar Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Branislava Miljković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju

Sažetak


Uverenja pacijenata mogu značajno uticati na stepen adherence i ishode terapije hroničnih oboljenja. Cilj istraživanja bila je procena negativnih stavova (zabrinutosti) odraslih pacijenata prema primeni terapije u lečenju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Upitnik je obuhvatio demografske, podatke o terapiji, podatke o kontroli bolesti (modified Medical Research Council–mMRC u HOBP, i Asthma Control Test–ACT u astmi), i stavovima u pogledu zabrinutosti (Beliefs about Medicines Questionnaire-BMQ). Korišćena je petostepena Likertova skala (1-uopšte se ne slažem, do 5–u potpunosti se slažem). Analiza je izvršena primenom SPSS softvera (ver. 27). Istraživanjem je obuhvaćeno 145 pacijenata, 80 sa HOBP (55,2%) i 65 sa astmom (44,8%). Adekvatna kontrola bolesti zabeležena je kod 42% (45% mMRC<2, 38,5% ACT≥20). Prosečna vrednost skora zabrinutosti iznosila je 14,7±4,2 (opseg 6-25). Vrednost se nije statistički značajno razlikovala između pacijenata sa astmom i HOBP, niti u zavisnosti od dužine trajanja bolesti. Zabrinutost zbog primene lekova izrazilo je 55,9% pacijenata, dugoročnih posledica 44,1%, razvoja zavisnosti 32,4%, nepoznavanja lekova 29,7% i uticaja na svakodnevni život 24,1%. Literaturni podaci ukazuju na jaku povezanost negativnih stavova prema lekovima sa nižim stepenom adherence, što nije bila tema našeg istraživanja, ali se može pretpostaviti da ti rezultati doprinose lošoj kontroli bolesti u ispitivanoj grupi (<50%). Savetovanje pacijenata u javnim apotekama o značaju redovne primene i odnosu korist/rizik od primene lekova u lečenju astme i HOBP može biti značajna intervencija ka unapređenju stavova i ishoda terapije.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmaceutska zdravstvena zaštita