Primena multimodalne hromatografije u kontroli farmaceutskih proizvoda: nove mogućnosti i novi izazovi

  • Biljana Otašević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za analitiku lekova
  • Bojana Svrkota Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za analitiku lekova
  • Jovana Krmar Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za analitiku lekova
  • Ana Protić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za analitiku lekova
  • Mira Zečević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za analitiku lekova

Sažetak


Tečna hromatografija koja podrazumeva da analit interaguje putem nekoliko mehanizama razdvajanja (modova) sa stacionarnom fazom upakovanom u jednu istu hromatografsku kolonu naziva se multimodalna hromatografija (MMC). Na osnovu kombinovanih modova, MMC se posmatra kao bimodalni (RP/HILIC, RP/IEX, HILIC/IEX) ili trimodalni (različite RP/HILIC/IEX kombinacije) sistem. Ovo za posledicu ima da jedinjenja širokog spektra svojstava (nepolarna, polarna, organska, neorganska, jonizovana i/ili nejonizovana) mogu se hromatografisati u jednom ciklusu hromatografije. Glavni praktični doprinos ovoga je smanjenje broja potrebnih analiza po jednom složenom uzorku u poređenju sa unimodalnim hromatografskim sistemima. Zbog toga, popularnost MMC naglo raste poslednjih godina zajedno sa brojem njenih aplikacija. Pored uobičajenih pitanja kontrole kvaliteta koja uključuju analizu aktivnih farmaceutskih sastojaka i srodnih supstanci i profilisanje nečistoća, opseg različitih analita sa kojima MMC uspešno pokriva proširen je analitikom lekova iz prirodnog okruženja i bioloških uzoraka, peptidima i proteinima. Pošto je skoro polovina farmaceutskih supstanci koje je nedavno FDA odobrila u obliku soli, fokus MMC je orjentisan i ka analizi farmaceutskih kontrajona. Međutim, hromatografsko razdvajanje je vođeno brojnim intermolekularnim interakcijima koje su rezultat specifičnih svojstava analita (veličina, naelektrisanje, polaritet) i mobilne faze (jonska jačina i pH vrednost vodene faze, sadržaj organskog rastvarača), dok na kvalitet razdvajanja može uticati i temperatura kolone i brzina protoka mobilne faze. Na kraju, razvoj analitičkih metoda predstavlja izazov i zahteva podršku u strategijama multifaktorske optimizacije kao što je dizajn eksperimenata.

Reference

Sýkora D, Řezanka P, Záruba K,Král V. Recent advances in mixed-mode chromatographic stationary phases. J Sep Sci. 2019;42:89-129.

Zhang K, Liu X. Mixed-mode chromatography in pharmaceutical and biopharmaceutical applications. J Pharm Biomed Anal. 2016;128:73-88.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Predavanja po pozivu sesija 6