Značaj određivanja intraindividualne varijabilnosti takrolimusa i farmakogenetičkih markera kod pacijenata sa transplantiranim bubregom

  • Nikola Stefanović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra Farmacija

Sažetak


U protekle tri decenije ostvaren je značajan uspeh u kratkoročnim ishodima nakon transplantacije bubrega, ali bez istovetnog napretka u dugoročnom post-transplantacionom periodu. Dugoročno preživljavanje grafta zavisi od genetičkih, imunoloških faktora i imunosupresivne farmakoterapije prilagođene pacijentu. Takrolimus (Tac) je okosnica većine imunosupresivnih protokola nakon transplantacije bubrega danas, a verovatno će ostati i u narednoj deceniji. Međutim, mali terapijski indeks i izražena farmakokinetička inter- i intraindividualna varijabilnost komplikuju njegovu kliničku primenu. U skladu s tim, terapijski monitoring Tac je neophodan, ali ne i dovoljan u cilju prevencije odbacivanja grafta i/ili pojave neželjenih efekata (renalna disfunkcija, hipertenzija i dr.). Citohrom P450 3A5 (CYP3A5) 6986A>G genski polimorfizam se smatra glavnom determinantom interindividualne farmakokinetičke varijabilnosti Tac. Naime, nosioci funkcionalno aktivnog izoenzima (ekspresori) zahtevaju veće dnevne doze Tac i imaju nižu vrednost odnosa minimalne koncetracije u punoj krvi i dnevne doze (C0/D) Tac u poređenju sa neekspresorima (1). S obzirom na nedoslednost rezultata ispitivanja efekta CYP3A5 na post-transplantacione ishode, istraživanje novih farmakogenetičkih biomarkera može biti od velikog značaja. Veliki broj istraživanja usmeren je na ispitivanje povezanosti parametara interindividualne i/ili intraindividualne varijabilnosti u izloženosti Tac u prvoj godini nakon transplantacije sa nepovoljnim ishodima u kasnijim periodima (npr. kasno akutno odbacivanje, hronična disfunkcija, hronično odbacivanje i gubitak grafta) (2). U skladu s tim, uvođenje CYP3A5 genotipizacije u kliničku praksu, istovremeno sa procenom C0/D i intraindividualne varijabilnosti Tac može omogućiti kategorizaciju pacijenata prema riziku pogoršanja funkcije grafta u dugoročnom post-transplantacionom periodu. 

Reference

Stefanović N, Veličković-Radovanović R, Danković K, Pavlović I, Catić-Đorđević A, Bašić J, et al. Effect of the Interrelation between CYP3A5 Genotype, Concentration/Dose Ratio and Intrapatient Variability of Tacrolimus on Kidney Graft Function: Monte Carlo Simulation Approach. Pharmaceutics 2021;13: 1970.

Thongprayoon C, Hansrivijit P, Kovvuru K, Kanduri SR, Bathini T, Pivovarova A, et al. Impacts of High Intra- and Inter-Individual Variability in Tacrolimus Pharmacokinetics and Fast Tacrolimus Metabolism on Outcomes of Solid Organ Transplant Recipients. J Clin Med 2020; 9: 2193.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Predavanja po pozivu sesija 18