Primena veštačke inteligencije u farmakovigilanci – mogućnosti i izazovi

Sažetak

U poslednjih deset godina raste interesovanje za primenu veštačke inteligencije u farmakovigilanci, koja prolazi kroz velike promene. Cilj ovog rada bio je da se istakne napredak koji je postignut u ovoj oblasti, ali i sva ograničenja koja treba rešiti pre nego što se iskoristi puni potencijal veštačke inteligencije. Izvršen je sveobuhvatan pregled naučnih radova objavljenih u poslednjoj deceniji. Za potrebe ovog rada odabrano je 15 od 80 analiziranih radova, jer predstavljaju relevantne rezultate eksperata iz oblasti farmakovigilance. Veštačka inteligencija može biti korisna u farmakovigilanci za 1) automatsko izvršavanje zadataka povezanih sa obradom izveštaja o slučaju, 2) identifikaciju klastera neželjenih događaja koji predstavljaju simptome sindroma, 3) sprovođenje farmakoepidemioloških studija i 4) predviđanje i prevenciju neželjenih događaja kroz specifične modele koji koriste stvarne podatke (1). Tehnički izazovi za farmakovigilancu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji su nedostatak visokokvalitetnih baza podataka, nedovoljno ljudskih resursa, slaba tehnologija veštačke inteligencije i nedovoljna podrška regulatornih tela (2). Prednosti i mogućnosti za primenu veštačke inteligencije u farmakovigilanci su brojne, ali njena uspešna primena zahteva razumevanje složenih interakcija između svih komponenti i interfejsa čovek-računar. Dodatni izazov je to što se profesionalci u oblasti farmakovigilance tradicionalno regrutuju prvenstveno iz kliničkih oblasti, sa ograničenom obukom u računarskim pristupima analizi podataka. Prema tome, edukacija osoblja u farmakovigilanci i ciljano zapošljavanje stručnjaka za veštačku inteligenciju treba da budu ključne aktivnosti, kako u industriji tako i u regulatornim telima, kako bi se postigla uspešna implementacija veštačke inteligencije u farmakovigilanci.