Saliva kao alternativna biološka tečnost za terapijsko praćenje mikofenolne kiseline kod pacijenata sa transplantiranim bubregom

Sažetak

Mikofenolna kiselina (MPA) je jedan od najčešće primenjivanih lekova za prevenciju odbacivanja grafta nakon trasplantacije bubrega. U cilju optimalne imunosupresije, sprovodi se terapijsko praćenje koncentracije MPA u plazmi. Imajući u vidu učestalost uzorkovanja, isplativ i neinvazivan način uzorkovanja, saliva se poslednjih godina sve više ispituje kao alternativa plazmi. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati korelaciju između koncentracije MPA u plazmi i salivi kod pacijenata sa transplantiranim bubregom i mogućnost primene salive za terapijsko praćenje MPA. Pacijenti sa transplantiranim bubregom (prosečne starosti 44,33±11,45 godine) su primali 720-1440 mg MPA dnevno (u obliku natrijumove soli). Prikupljeno je 23 uzoraka plazme i salive na kraju doznog intervala za određivanje najniže koncentracije (C₀) MPA. Uzorci plazme i salive su centrifugirani na 3000 obrtaja/min, tokom 15 minuta i čuvani na -80°C do analize. Plazma C₀ koncentracije MPA određene su validiranom metodom tečne hromatografije visokih performansi. Za određivanje C₀ MPA koncentracije u salivi razvijena je metoda LC-MS (kombinacija tečne hromatografije i masene spektrometrije) sa limitom detekcije 5 ng/mL. Plazma C₀ koncentracija MPA izražena u vidu srednje vrednosti ± standardna devijacija (5,24±2,19 µg/mL) bila je oko 100 puta veća nego u salivi (55,53±24,75 ng/mL), što se može objasniti činjenicom da je u plazmi analizirana ukupna frakcija, a u salivi slobodna frakcija MPA. Prosečna C₀ koncentracija MPA u salivi je u dobroj korelaciji sa plazma koncentracijom (r=0,8474). Dobra korelacija između C₀ koncentracija MPA u salivi i plazmi omogućava da se saliva primenjuje kao alternativa plazmi, posebno za praćenje slobodne frakcije MPA kod pacijenata sa transplantiranim bubregom.