Praćenje interakcija lekova kod starijih pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate i kardiovaskularnim oboljenjima

  • Katarina Lazarević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Aleksandra Marković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Sandra Vezmar Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Marija Jovanović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milica Ćulafić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milena Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Katarina Vučićević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Branislava Miljković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju

Sažetak


Benigna hiperplazija prostate (BHP) predstavlja nekancerozno uvećanje prostate povezano sa simptomima donjeg urinarnog trakta i spada u najčešća oboljenja starijih muškaraca. Kako su u ovom dobu uobičajeni komorbiditeti, pre svega kardiovaskularna (KVS) oboljenja, može se očekivati veliki broj klinički značajnih interakcija lekova. Svrha ove studije bila je analiza učestalosti i vrste potencijalnih interakcija u terapiji starijih pacijenata sa BHP i KVS oboljenjem. Sprovedeno retrospektivno istraživanje uključilo je 93 muškaraca starijih od 65 godina, obolelih od BHP i hipertenzije ili nekog KVS oboljenja. Podaci o pacijentima su prikupljani iz medicinske dokumentacije. Potencijalne interakcije su identifikovane i procenjivane korišćenjem Lexicomp® elektronske baze podataka. Deskriptivna analiza je obavljena u programu Microsoft® Office Excel 2010. Prosečna starost ispitanika iznosila je 75,3±6,05. Broj lekova u terapiji bio je u rasponu od 2 do 13. Pet ili više lekova primenjivalo je 72,04% pacijenata. Detektovano je ukupno 509 interakcija, od kojih  čak 467 spada u klinički značajne (C, D, X). Najveći broj identifikovanih interakcija pripada klasi C (85,46%), dok je 4,91% iz klase D, a samo 1,38% iz klase X. U okviru klase X, koja ukazuje da treba izbegavati istovremenu primenu kombinacije lekova, najčešće se javljala interakcija između dva α-blokatora. Zabeleženo je 412 farmakodinamskih i 47 farmakokinetičkih interakcija. Dvojni mehanizam je detektovan kod 29 interakcija, a 21 se odvijao nepoznatim mehanizmom. Rezultati studije upućuju da uključivanje farmaceuta u praćenje pacijenata sa BHP može biti korisno, imajući u vidu značajan broj identifikovanih klinički značajnih interakcija.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmaceutska zdravstvena zaštita
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).