Мedicinske misije u balkanskim ratovima kroz prizmu istorijskih izvora

  • Milena Žikić Univerzitet Privredna akademija – Farmaceutski fakultet, Katedra za opšteobrazovne predmete
  • Jasmina Arsić Univerzitet u Beogradu – PhD program Istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologije
  • Dušanka Krajnović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo

Sažetak


Kneževina Srbija je u prvoj polovini 19. veka počela da radi na razvijanju zdravstvene službe i edukaciji lekarskog kadra slanjem studenata u inostranstvo na studije medicine, jer Medicinskog fakulteta nije bilo u Kneževini. Cilj rada je da se prikaže učešće stranih medicinskih misija u pružanju pomoći Srbiji za vreme balkanskih ratova.U radu je primenjena metoda istorijske analize uz korićenje primarnih i sekundarnih izvora podataka. Novi ratni talas, koji je usledio u drugoj deceniji 20. veka, ukazao je na nedostatak personala, sanitetske i apotekarske opreme. Nedostatak medicinskog personala bio je nadoknađen medicinskim misijama iz inostranstva. Za vreme Prvog balkanskog rata zabeležen je dolazak 16 medicinskih misija iz Evrope i Skandinavije, sa ukupno 185 lekara. Rusija  je uputila jedanaest sanitetskih misija i time zauzela vodeće mesto u pružanju pomoći. Misiju je činilo 28 lekara, 11 ekonoma, 2 farmaceute, 86 milosrdnih sestara i 160 bolničara. U Drugom balkanskom ratu Engleska i Škotska, Danska, Belgija, Holandija, Švedska, Norveška, Nemačka, Rusija, Mađarska i Austrija su pružile medicinsku pomoć sa 85 lekara. Sve misije su sa ljubavlju i predanošću bile dosledne u spašavanju života, finansiranju medicinskog kadra, sanitetskog materijala i bolničke opreme. Hrabrost i humanist stranih misija odlikovana je dodeljivanjem Ordena Svetog Save.  

Reference

Nedok, A. Balkan Wars 1912-1913, Work of Serbian military medical corps (in Serbian). Belgrade: Medija centar “Odbrana”, 2012.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Istorija farmacije