Мedicinske misije u balkanskim ratovima kroz prizmu istorijskih izvora
Sažetak
Kneževina Srbija je u prvoj polovini 19. veka počela da radi na razvijanju zdravstvene službe i edukaciji lekarskog kadra slanjem studenata u inostranstvo na studije medicine, jer Medicinskog fakulteta nije bilo u Kneževini. Cilj rada je da se prikaže učešće stranih medicinskih misija u pružanju pomoći Srbiji za vreme balkanskih ratova.U radu je primenjena metoda istorijske analize uz korićenje primarnih i sekundarnih izvora podataka. Novi ratni talas, koji je usledio u drugoj deceniji 20. veka, ukazao je na nedostatak personala, sanitetske i apotekarske opreme. Nedostatak medicinskog personala bio je nadoknađen medicinskim misijama iz inostranstva. Za vreme Prvog balkanskog rata zabeležen je dolazak 16 medicinskih misija iz Evrope i Skandinavije, sa ukupno 185 lekara. Rusija je uputila jedanaest sanitetskih misija i time zauzela vodeće mesto u pružanju pomoći. Misiju je činilo 28 lekara, 11 ekonoma, 2 farmaceute, 86 milosrdnih sestara i 160 bolničara. U Drugom balkanskom ratu Engleska i Škotska, Danska, Belgija, Holandija, Švedska, Norveška, Nemačka, Rusija, Mađarska i Austrija su pružile medicinsku pomoć sa 85 lekara. Sve misije su sa ljubavlju i predanošću bile dosledne u spašavanju života, finansiranju medicinskog kadra, sanitetskog materijala i bolničke opreme. Hrabrost i humanist stranih misija odlikovana je dodeljivanjem Ordena Svetog Save.
Reference
Nedok, A. Balkan Wars 1912-1913, Work of Serbian military medical corps (in Serbian). Belgrade: Medija centar “Odbrana”, 2012.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).