Procena zdravstvene pismenosti u populaciji hroničnih pacijenata primenom FCCHL upitnika

  • Sofija Šesto Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Marija Lević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Andrijana Milošević Georgiev Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Marijana Stanojlović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Jovana Radojković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Milica Radojičić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Ivana Femić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Nataša Bogavac - Stanojević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju
  • Dušanka Krajnović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo

Sažetak


Zdravstvena pismenost (HL) je važna odrednica zdravlja, koja ima značajnu ulogu u upravljanju hroničnim bolestima i terapijom. Cilj ovog istraživanja je bila procena funkcionalne, komunikativne, kritičke i ukupne HL i procene razlika u nivoima pismenosti kod hroničnih pacijenata. Studija preseka na uzorku u zdravstvenim ustanovama (apoteke, domovi zdravlja) urađena je u gradskoj i ruralnoj sredini tokom 2021/2022 godine, korišćenjem validirane verzije FCCHL upitnika, kojim je procenjena HL, u odnosu na: godine, pol, mesto stanovanja, hronično oboljenje, bračni status, broj dece, stepen obrazovanja, radni status, pušenje i samoprocenu zdravlja. U uzorku od 349 hroničnih pacijenata, dominanirale su žene (58,2%) i dijabetičari (71,9%). Iako je većina (87,1%) pokazala adekvatnu HL, postoje razlike među pacijentima prema nivoima HL, osim prema polu i pušačkom statusu. Najmanje je razlika u odnosu na nivo funkcionalne HL, a najviše je razlika pokazano kod kritičke HL. Hronični pacijenti koji su imali veći stepena obrazovanja, stanuju u Beogradu, roditelji i koji žive u braku (χ2= 28,36, p < 0,001, χ2= 4,19, p < 0,05, χ2 = 6,56, p < 0,05, χ2 = 14,99, p < 0,05, redom), bili su statistički značajno višeg nivoa kritičke HL. Zaključujemo da se primenom FCCHL upitnika mogu otkriti razlike u nivoima ne samo ukupne HL, već što je značajnije kritičke i interaktivne prismenosti, što bi trebalo da bude u fokusu daljih istraživanja. Ovi rezultati mogu biti od značaja kliničarima u praksi da lakše uoče pacijente kojima je potrebna pomoć u vezi sa upravljanjem i primenom informacija radi bolje kontrole bolesti.

Reference

(1) Lević M,Stanojević-Bogavac N, Krajnović D. Cross-cultural adaptation and validation of the functional, communicative and critical health literacy instrument (FCCHL-sr) for diabetic patients in Serbia - submitted to publication

(2) Ishikawa H, Takeuchi T, Yano E. Measuring functional, communicative, and critical health literacy among diabetes patients. Diabetes Care. 2008;31:874-879.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Socijalna farmacija i farmaceutsko zakonodavstvo
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).