Ukupni polifenoli u pet vrsta jezgrastog voća

  • Rajić Jelena Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
  • Sofija Stanković Institut za virusologiju, vakcine i serume, Torlak
  • Jasmina Bašić Akademija strukovnih studija Beograd, Visoka zdravstvena škola
  • Ilija Govedarica Univerzitet u Beču – Odsek za farmaceutske nauke

Sažetak


Eksperimantalni podaci sve više podupiru hipotezu o preventivnom učinku ishrane bogate voćem i povrćem na zdravlje. Dugo se smatralo da taj učinak treba pripisati antioksidativnom delovanju vitamina. Pažnja se sve više posvećuje jedinjenjima koja nisu vitamini, a posebno polifenolima. Jezgrasto voće sadrži veliku količinu nezasićenih masnih kiselina, a relativno je stabilno, stoga  možemo zaključiti o velikom sadržaju antioksidativnih jedinjenja. Ranije se smatralo da ova aktivnost najviše pripada tokoferolu ali su nova, opsežna istraživanja ukazala i na značaj polifenolnih jedinjenja. Orah, kao najčešće korišćeno jezgrasto voće, je i najviše proučavan i pronadjeno je  nešto više od 20  različitih polifenolnih jedinjenja, mada se smatra da ih ima mnogo više.Cilj ovog rada bio je da se odredi sadržaj ukupnih polifenola u različitim vrstama jezgrastog voća. Za ovo ispitivanje odabrano je pet  vrsta jezgrastog voća  od tri vrste proizvođača: kikiriki, brazilski orah, lešnik, badem i orah. Sadržaj ukupnih polifenola odredjen je spektrofotometrijskom metodom   po Folin-Ciocalteau.Sadržaj u različitim vrstama voća izuzetno varira kako između samih vrsta tako i u okviru iste vrste u zavisnosti od proizvođača. Najviši je u orahu 2228.68 ± 355.70 mgGAE/100g dok je najniža vrednost dobijena u bademu 102.40 ± 20.44 mgGAE/100g.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Dijetetika
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).