Upotreba lekova sa negativnim uticajem na vožnju, alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci u populaciji profesionalnih vozača

  • Roland Antonić Akademija strukovnih studija Šabac, Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije
  • Milica Pešić Ivanović Apoteka Vranje
  • Danijela Jevtić Apoteka Pharmanova
  • Слободанка Богдановић Васић Akademija strukovnih studija Šabac, Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije
  • Kosana Popović Akademija strukovnih studija Šabac, Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije
  • Nikola Beljić Akademija strukovnih studija Šabac, Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije
  • Danijela Damnjanović Akademija strukovnih studija Šabac, Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studije
  • Slobodan Janković Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka; Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Služba za kliničku farmakologiju
  • Marko Folić Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka; Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Služba za kliničku farmakologiju

Sažetak


Lekovi, alkohol i ostale psihoaktivne supstance, imaju potencijal da negativno utiču na psihomotorne sposobnosti, odnosno sposobnost vožnje, povećavajući rizik od saobraćajnih nezgoda (1). Upotreba ovih supstanci je naročito zabrinjavajuća među profesionalnim vozačima (2). Cilj rada je bio ispitivanje upotrebe lekova sa negativnim uticajem na vožnju, alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci u populaciji profesionalnih vozača. Istraživanje je sprovedeno kao multicentrična studija preseka, u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Istraživačku populaciju je činio 221 profesionalni vozač, oba pola, starosti od 20 do 65 godina, sa minimum 2 godine vozačkog iskustva. Prosečna starost ispitanika bila je 42,82 godine. Lekove sa negativnim uticajem na vožnju koristilo je 9,95% učesnika istraživanja, od kojih je četvoro koristilo tri ili više ovakvih lekova. Od lekova sa negativnim uticajem na vožnju, najčešća je bila primena anksiolitika (45,00%) i antidepresiva (17,50%). Alkohol je konzumiralo 47,96% ispitanika, od toga 32,08% često, dok je pod dejstvom alkohola vozilo 53,39% učesnika istraživanja. Psihoaktivne supstance koristilo je 6,33% ispitanika, od toga jedan marihuanu, dok je kod dvanaest zabeležena nemedicinska upotreba (zloupotreba) benzodiazepina. Statistički značajno niži nivoi znanja i stavova ispitanika o uticaju različitih psihoaktivnih supstanci na sposobnost vožnje su potvrđeni među konzumentima lekova sa negativnim uticajem na vožnju, alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci (r<0,001). Ovi rezultati se mogu objasniti neadekvatnom kaznenom politikom i nedovoljnom upoznatošću ispitanika sa negativnim uticajem psihoaktivnih supstanci na sposobnost vožnje. Ovim istraživanjem je potvrđena visoka prevalenca upotrebe lekova sa negativnim uticajem na vožnju, alkohola i psihoaktivnih supstanci u ispitivanoj populaciji, što posledično može predstavljati opasnost po bezbednost saobraćaja.

Reference

Downey LA, Hayley AC. Prescription medication use and crash risk: taking responsibility for a new global challenge. Lancet Public Health. 2021;6(6):349-50.

Dini G, Bragazzi NL, Montecucco A, Rahmani A, Durando P. Psychoactive drug consumption among truck-drivers: a systematic review of the literature with meta-analysis and meta-regression. J Prev Med Hyg. 2019;60(2):124-39.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Usmena saopštenja