Pregled terapije i terapijskih problema kod pacijenata sa astmom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

  • Katarina Lazarević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milena Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milica Ćulafić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Marija Jovanović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Maša Roganović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Sandra Vezmar Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Katarina Vučićević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Branislava Miljković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju

Sažetak


Astma predstavlja veliko globalno opterećenje jer se uprkos dostupnoj terapiji beleže loši zdravstveni i socio-ekonomski ishodi. Cilj ovog rada je analiza primenjene terapije i koterapije kod pacijenata obolelih od astme i identifikacija terapijskih problema. Sprovedena opservaciona studija je uključila 57 odraslih pacijenata sa astmom, oba pola. Podaci su prikupljani tokom 2016. godine u javnim apotekama, popunjavanjem upitnika. Deskriptivna analiza je izvršena u programu Microsoft® Office Excel 2010. Prosečna starost iznosila je 49,7±17,4 godina, 38,6% činili su muškarci. Kratkodelujuće beta-2 agoniste primenjivalo je 36,8% pacijenata, dugodelujuće beta-2 agoniste 8,8%, inhalacione kortikosteroide 28,1%, dok je kombinovane preparate upotrebljavalo 73,7%. Više od 50% koristilo je inhalacione antiholinergike, a primećena je upotreba teofilina/aminofilina kod 31,6%, što nije u saglasnosti sa smernicama za terapiju astme usled slabe efikasnosti, odnosno lošeg bezbednosnog profila. Takođe, ovaj rezultat može ukazati na to da pacijenti ne prihvataju inhalacionu terapiju zbog zahtevnijeg načina primene ili zbog više cene lekova. Od pridruženih komorbiditeta, najčešći su bili alergijski rinitis, gojaznost, hipertenzija i gastroezofagealna refluksna bolest. Potencijalno neadekvatna koterapija uključivala je beta-blokatore (21,1%), inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima (28,1%), acetilsalicilnu kiselinu/nesteroidne antiinflamatorne lekove (21,1% i 29,8%) čija primena može precipitirati pogoršanje astme. Obeshrabrujuće je da su 26,3% pacijenata pušači, 35,1% ne zna koji su okidači za njihovu bolest, a samo 1 pacijent koristi astma akcioni plan. Rezultati ukazuju na veću zastupljenost terapije koja odgovara težim stadijumima astme, što može ukazivati na lošiju kontrolu bolesti i lošije ishode. Uočava se potreba za uvođenjem usluga farmaceutske zdravstvene zaštite i boljom edukacijom pacijenata o astmi.

 

 

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmaceutska zdravstvena zaštita