Procena terapije i komorbiditeta kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća

  • Aleksandra Marković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milena Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Milica Ćulafić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Maša Roganović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Marija Jovanović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Sandra Vezmar Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Katarina Vučićević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Branislava Miljković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju

Sažetak


Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je oboljenje sa visokom prevalencom koje karakteriše progresivna, ireverzibilna opstrukcija disajnih puteva često udružena sa pojačanim inflamatornim odgovorom. Simptomi dispneje, kašlja i umora mogu negativno uticati na kvalitet života obolelih. HOBP je često udružen sa drugim hroničnim bolestima što doprinosi njegovom morbiditetu i mortalitetu. Cilj ovog istraživanja je procena terapije u lečenju HOBP i pridruženih komorbiditeta.Sprovedena je opservaciona studija koja je uključila pacijente koji su dolazili u javne apoteke da preuzmu lek na recept za lečenje HOBP. Podaci o pacijentima su prikupljeni popunjavanjem upitnika. Deskriptivna analiza urađena je u programu Microsoft® Office Excel 2010. U istraživanje je uključeno 82 ispitanika, od kojih su brojniji bili muškarci (56,1%). Prosečna starost ispitanika iznosila je 66,1±10,6, sa prosečnim trajanjem bolesti 10,2±3,8 godina. Najveći broj (89%) primenjivao je kombinovane inhalacione preparate (antiholinergik+β-agonista), antiholinergik 46,3%, salbutamol 24,4%, teofilin/aminofilin 26,9%, inhalacioni kortikosteroid 11.0%, antibiotike 14,6% i oralne kortikosteroide 4,9%. Čak 97,6% pacijenata imao je pridruženu hroničnu bolest - broj komorbiditeta po pacijentu 1-5. U 73,8% slučajeva je u pitanju hipertenzija, 21,3% imalo je astmu, i 12,2% dijabetes ili srčanu slabost. Primenom mMRC (modified Medical Research Council) skale za procenu dispneje, vrednosti ≥2 imalo je 53,7% ispitanika što ukazuje na slabo kontrolisanu bolest. Skoro četvrtina pacijenata bila je hospitalizovana zbog egzacerbacije (23,2%), 53,7% vakcinisano protiv gripa, 3,7% protiv pneumokoka. Oko trećina ispitanika bili su pušači (35,4%). Uzimajući u obzir zastupljenost komorbiditeta u ovoj populaciji i složenost terapije, savetovanje i praćenje od strane farmaceuta moglo bi značajno doprineti sprečavanju potencijalnih terapijskih problema.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmaceutska zdravstvena zaštita