Značaj farmakoterapijske pismenosti za komunikaciju usmerenu prema potrebama ljudi: javnozdravstvena perspektiva i intervencije

  • Stana Ubavić Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
  • Dušanka Krajnović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo
  • Marija Lević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo

Sažetak


Farmakoterapijska pismenost predstavlja specifičnu pismenost u kontekstu upotrebe lekova. Označava sposobnost pojedinaca da pronađe, proceni, izračuna i razume informacije o lekovima, potrebne radi donošenja odluka, bez obzira na način prenosa i sadržaj informacije (pisana, izgovorena, slika, simbol) sa ciljem smanjenja rizika od loših ishoda farmakoterapije. Adekvatna farmakoterapijska pismenost strategija je za pravilnu i bezbednu upotrebu lekova. Svakodnevno, mnogo osoba pogrešno primeni lek usled neadekvatne farmakoterapijske pismenosti. Poslednjih godina razvijeni su specifični intrumenti za procenu i intervencije usmerene ka olakšanju potreba pacijenata radi pojednostavljenja, edukacije i podrške prilikom upotrebe lekova. Ovom studijom prikazana su istraživanja farmakoterapijske pismenosti u populaciji odraslih osoba (na zdravim pojedincima i u specifičnim populacijama pacijenata). Dosadašnja istraživanja obuhvatila su različite grupe ispitanika na nivou populacije i u zdravstvenim institucijama, Razvijeno je 13 instrumenata za ispitivanje farmakoterapijske pismenosti, od kojih 9 za procenu kod određene grupe lekova, a 4 instrumenta su opšta. Većina instrumenata je uključila samo funkcionalnu i numeričku dimenziju pismenosti. U svim populacijama, kao prediktori nivoa farmakoterapijske pismenosti izdvajaju se obrazovanje, starost, pol i sposobnost samomedikacije. Osobe niže farmakoterapijske pismenosti traže asistenciju i jednostavnije informacije prilikom izdavanja lekova. Kao smernica za identifikaciju pacijenata sa nižim nivoom farmakoterapijske pismenosti kreiran je RALPH (Recognize and Address Limited Pharmaceutical Literacy) intervju sa ciljem podrške farmaceutima za lakše prepoznavanje pacijenata sa ograničenom farmakoterapijskom pismenošću. Broj istraživanja farmakoterapijske pismenosti je u porastu. Farmaceuti kao najdostupniji zdravstveni profesionalci, imaju ključnu ulogu u smanjenju konfuzije pacijenata i poboljšanju njihove farmakoterapijske pismenosti, kroz komunikaciju prilagođenu njihovim potrebama, kada procene nivo pismenosti.

Reference

Ubavić S, Bogavac-Stanojević N, Jović-Vraneš A, Krajnović D. Understanding of information about medicines use among parents of pre-school children in Serbia: Parental pharmacotherapy literacy questionnaire (PTHL-SR). Int J Environ Res Public Health. 2018;15(5).

Vervloet, Marcia & van Dijk, Liset & Rademakers, Jany & Bouvy, Marcel & Smet, Peter & Philbert, Daphne & Koster, Ellen. (2018). Recognizing and Addressing Limited PHarmaceutical literacy: Development of the RALPH interview guide. Research in Social and Administrative Pharmacy. 14. 10.1016/j.sapharm.2018.04.031.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Predavanja po pozivu sesija 16
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).