Dalji pravci razvoja terapijskih monoklonskih antitela: novi formati i nove funkcije

Sažetak

Otkriće monoklonskih antitela i njihova primena u terapiji je značajno uticala na lečenje i zdravlje ljudi širom sveta. Danas, tri i po decenije nakon što je prvo monoklonsko antitelo odobreno za upotrebu od strane Agencije za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država, više od 100 ovih terapeutika za lečenje malignih tumora i drugih bolesti se nalazi na tržištu. Iako je ideja da se antitela mogu koristiti kao lekovi stara više od jednog veka, do njene realizacije je došlo tek kada su naučnici uspostavili tehnologiju za dobijanje hibridoma ćelija čime je bila omogućena proizvodnja antitela u laboratorijskim uslovima. S obzirom da su ta prva terapijska antitela bila mišja i samim tim imunogena za čoveka, razvojem tehnologije genetskog inženjeringa omogućeno je konstruisanje antitela koja su više “humana” (tzv. himerna i humanizovana). Konačno, uspostavljanjem inovativnih platformi za prikazivanje antitela ili njihovih fragmenata na fagima (“phage display”), generisanje miševa koji sintetišu humana antitela ili izolaciju gena za antitela iz pojedinačne B ćelije omogućeno je dobijanje potpuno humanih antitela. I pored više nego uspešne primene celih molekula antitela u terapiji, da bi se prevazišla nedovoljna efikasnost nekih od njih i smanjili neželjeni efekti, farmaceutske kompanije su počele da razvijaju različite formate antitela. Korišćenjem strategije smanjenja veličine i/ili povećanja funkcionalnosti molekula antitela razvijena je potpuno nova klasa terapijskih antitela kao što su derivati antitela (npr. konjugati antitela i lekova), bispecifična/multispecifična antitela, fragmenti antitela i drugi. U budućnosti, sa daljim razvojem moderne biotehnologije, može se očekivati da će ta novodizajnirana antitela omogućiti uspešno lečenje mnogih bolesti.