Efikasnost masti na bazi etarskog ulja Helichrysum italicum u tretmanu rana na modelu dijabetičnih pacova

  • Marijana Andjić Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju
  • Nevena Draginić Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju; Prvi moskovski Univerzitet IM Sechenov, Katedra za patologiju
  • Aleksandar Kočović Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju
  • Marina Tomović Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju
  • Anica Petrović Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju
  • Andjela Uštević Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju
  • Biljana Božin Univerzitet u Novom Sadu – Medicinski Fakultet, Katedra za farmaciju; Centar za medicinsko-farmaceutska istraživanja i kontrolu kvaliteta
  • Nebojša Kladar Univerzitet u Novom Sadu – Medicinski Fakultet, Katedra za farmaciju; Centar za medicinsko-farmaceutska istraživanja i kontrolu kvaliteta
  • Vladimir Jakovljević Prvi moskovski Univerzitet IM Sechenov, Katedra za patologiju; Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za fiziologiju
  • Jovana Bradić Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet medicinskih nauka, Katedra za farmaciju

Sažetak


Smilje, Helichrysum italicum je tipična mediteranska biljka iz porodice Asteraceae. Etarsko ulje H. italicum, koje se dobija hidrodestilacijom biljke u cvetu (herba) se tradicionalno koristi za lečenje rana i opekotina, ali naučni dokazi koji opravdavaju njegovu tradicionalnu upotrebu ne postoje. Stoga je cilj našeg istraživanja da se proceni antioksidativna aktivnost komercijalnog uzorka etarskog ulja H. italicum i da se ispita efekat masti na bazi ovog etarskog ulja u tretmanu zarastanja rana na modelu dijabetičnih pacova. Antioksidativna aktivnost etarskog ulja je procenjena primenom pet in vitro testova: testovi neutralisanja 2,2-difenil-1-pikrilhidrazil (DPPH), hidroksil (OH•) i azot-oksid (NO•) radikala, test inhibicije lipidne peroksidacije (LP) i test antioksidativnog potencijala redukcije gvožđa (FRAP). Za ispitivanje in vivo efekata masti na bazi etarskog ulja korišćeni su pacovi sa prethodno indukovanim dijabetesom, kojima su nakon toga rane izazvane metodom ekscizije. Životinje su nasumično podeljene u četiri grupe: netretirane, i grupe kojima su lokalno aplikovane: 1% srebro sulfadiazin, eucerin podloga ili 0,5% mast na bazi etarskog ulja. Makroskopske i biohemijske analize su korišćene u cilju poređenja efekata različitih preparata. Etarsko ulje je neutralisalo DPPH i OH• radikal sa IC50 vrednostima 4,45±0,44 i 13,33±1,11 mg/mL. Dodatno, etarsko ulje inhibiralo je LP sa IC50=10,48±1,22 mg/mL. Lokalna primena masti pokazala je najveću kontrakciju rane od 7. do 21. dana sa najvećim sadržajem hidroksiprolina u poređenju sa svim ispitivanim grupama. Naši nalazi su otkrili da bi primena masti na bazi etarskog ulja H. italicum mogla poslužiti kao obećavajuće i inovativno sredstvo za zarastanje rana.

Reference

Thangavel P, Pathak P, Kuttalam I, Lonchin S. Effect of ethanolic extract of Melia dubia leaves on full-thickness cutaneous wounds in Wistar rats. Dermatol Ther. 2019 Nov;32(6):e13077. doi: 10.1111/dth.13077.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Lekovite biljke i fitoterapija
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).