Ispitivanje adsorbovanja albumina na nanokristale DK-I-56-1 metodom dinamičkog rasipanja svetlosti

  • Jelena Mitrović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
  • Daniel Knutson University of Wisconsin - Milwaukee, Milwaukee Institute for Drug Discovery
  • Ines Nikolić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
  • James Cook University of Wisconsin - Milwaukee, Milwaukee Institute for Drug Discovery
  • Miroslav Savić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakologiju
  • Snežana Savić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju

Sažetak


Nakon parenteralne primene, nanočestice stupaju u interakciju sa različitim proteinima i dolazi do formiranja omotača poznatog kao corona, što dalje utiče na njihovu biodistribuciju. Adsorbovanje proteina zavisi od veličine i oblika čestica, ali i od molekulskih interakcija hemijskih grupa na površini nanočestica i aminokiselinskih ostataka proteina. U humanoj plazmi od proteina je u najvećem procentu prisutan albumin, pa se u istraživanjima on najviše koristi za ispitivanje interakcija između nanočestica i proteina. U ovoj studiji ispitivano je vezivanje goveđeg serum albumina (BSA) za nedavno razvijane nanokristale DK-I-56-1 (7-metoksi-2-(4-metoksi-d3-fenil)-2,5-dihidro-3H-pirazolo-[4,3-c]hinolin-3-on) stabilizovane polisorbatom 80 (NS2) ili kombinacijom polisorbata 80 i poloksamera 407 (NS4). Disperzija nanokristala inkubirana je u medijumu sa 0,1% ili 1% BSA u fosfatnom puferu (pH 7,4) na 37 °C tokom 1 h. Analiza veličine čestica sprovedena je metodom dinamičkog rasipanja svetlosti u intervalima od 10 min, na 37 °C, na uređaju Zetasizer ZS90 (Malvern Instruments Ltd., Worcestershire, UK). Pokazano je da adsorbovanje albumina zavisi od sastava formulacije nanokristala i koncentracije albumina, ali ne i od vremena inkubiranja. U medijumu sa 0,1% albumina, nisu uočene razlike u veličini čestica formulacija NS2 ni NS4. Međutim, u slučaju NS2, nakon dodatka 1% albumina, došlo je do povećanja veličine čestica i distribucije veličine čestica, što ukazuje na vezivanje proteina. Sa druge strane, kod formulacije NS4 pri višoj koncentraciji albumina mogla su se uočiti dva pika, od kojih jedan potiče od slobodnog albumina, a drugi od nanokristalne čestice. Stoga, može se zaključiti da je afinitet albumina pre svega zavisio od interakcije sa stabilizatorima nanokristala.

Reference

Agrahari V, et al. Nanoformulation properties, characterization, and behavior in complex biological matrices: Challenges and opportunities for brain-targeted drug delivery applications and enhanced translational potential. Adv Drug Deliver Rev 2019; 148: 146-180.

Mitrović JR, et al. anocrystal dispersion of DK-I-56-1, a poorly soluble pyrazoloquinolinone positive modulator of α6 GABAA receptors: Formulation approach toward improved in vivo performance Eur J Pharm Sci 2020; 152: 105432.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmaceutska tehnologija i kozmetologija