Uloga mikroRNK u regulaciji oksidativnog stresa

Sažetak

MikroRNK (miRNK) predstavljaju male, nekodirajuće RNK, dužine 22-24 nukleotida, koje regulišu ekspresiju gena na post-transkripcionom nivou. Interakcija miRNK sa ciljnim informacionim RNK (iRNK) u većini slučajeva dovodi do supresije ekspresije gena,  degradacijom ciljne iRNK ili inhibicijom translacije. Ove interakcije se dešavaju na nekodirajućim 3’krajevima iRNK, ali mogu da se dese i na 5’ kraju ili čak na kodirajućem regionu ciljne iRNK. Smatra se da na ovaj način, u humanom genomu, miRNK kontrolišu oko 30-60% gena koji kodiraju proteine. Oksidativni stres je stanje u kome postoji neravnoteža između stvaranja reaktivnih vrsta kiseonika (slobodni radikali, ROS) i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zaštite organizma. Pokazano je da ROS mogu da utiču na procese transkripcije i sazrevanja miRNK kao i na njihovu funkciju. ROS direktno modulišu aktivnost glavnih proteina koji učestvuju u post-transkripcionoj obradi u procesu biogeneze miRNK (Di George critical region-8 protein i Dicer). Pod uticajem oksidativnog stresa može se aktivirati transkripcija određenih familija miRNK, dejstvom na transkripcione faktore koji učetvuju u tom procesu. Takođe, ROS utiču na epigenetske mehanizme regulacije ekspresije miRNK, kao što su DNK metilacija i modifikacija histona. Sa druge strane, miRNK mogu da utiču na aktivnost redoks signalnih puteva, menjajući njihovo funkcionisanje. Na taj način miRNK doprinose patogenezi mnogih bolesti kao što su: različite vrste kancera, neurodegenerativne bolesti, dijabetes melitus , bolesti srca, uključujući infarkt miokarda, povredu nastalu ishemijom/reperfuzijom, srčanu hipertrofiju i srčanu insuficijenciju. Takođe, miRNK se razmatraju kao potencijalni dijagnostički markeri i novi terapijski ciljevi.