Protektivni efekti ekstrakata ploda aronije (Aronia melanocarpa (Michx.) Elliott) kod cisplatinom indukovanog oštećenja bubrega kod pacova

  • Milica Milutinović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra Farmacija
  • Nada Ćujić Nikolić Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", Odsek za farmaceutska istraživanja i razvoj
  • Katarina Šavikin Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", Odsek za farmaceutska istraživanja i razvoj,
  • Tatjana Cvetković Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra biohemija; Univerzitetski klinički centar Niš, Centar za medicinsku i kliničku biohemiju
  • Ljubinka Janković-Veličković Univerzitetski Klinički Centar Niš, Klinika za patologiju
  • Ivana Djordjević Univerzitetski Klinički Centar Niš, Klinika za patologiju
  • Milica Randjelović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra Farmacija
  • Bojana Miladinović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra Farmacija
  • Dušanka Kitić Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra Farmacija

Sažetak


Plod aronije (Aronia melanocarpa (Michx.) Elliott) predstavlja bogat izvor farmakološki aktivnih jedinjenja. Terapija cisplatinom dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata od kojih je nefrotoksičnost najčešći. Cilj istraživanja jeste ispitivanje protektivnih efekata ekstrakata ploda aronije kod pacova sa akutnim oštećenjem bubrega izazvanim citostatskim lekom cisplatinom. Osušen biljni material (plod aronije i ostatak ploda koji zaostaje nakon ceđenja soka) ekstrahovan je metodom maceracije 50% etanolom, a zatim su ekstrakti liofilizovani u cilju što boljeg očuvanja polifenolnih jedinjenja. Sadržaj ukupnih polifenola, antocijana, proantocijanidina i flavonoida u ekstraktima određivan je spektrofotometrijskim postupcima, dok je za kvantifikaciju pojedinačnih antocijana i flavonoida korišćena metoda tečne hromatografije pod visokim pritiskom. Efekti preparata aronije procenjivani su na osnovu vrednosti biohemijskih, antioksidativnih i antiinflamatornih markera oštećenja bubrega u plazmi i tkivu, kao i histopatološke analize tkiva, kod različitih grupa pacova. Poređenjem efekata ispitivanih preparata, utvrđeno je da su ekstrakti ispoljili protektivno dejstvo i redukovali oštećenja bubrega kod pacova koji su tretirani cisplatinom. Na histopatološkim preparatima promene usled nefrotoksičnosti cisplatina lokalizovane su najčešće u tubulima bubrega, pa se i protektivni efekti preparata aronije tu uočavaju. Nivoi antioksidativnih i antiinflamatornih markera oštećenja u plazmi i tkivu bubrega takođe ukazuju na značajno protektivno dejstvo ekstrakata aronije. Ekstrakt ostatka ploda nakon ceđenja soka imao je izraženije protektivne efekte u poređenju sa ekstraktom celog ploda, što može biti posledica veće koncentracije polifenolnih jedinjenja, pre svega antocijana. Ekstrakti aronije mogu ublažiti oštećenja bubrega koja su posledica primene cisplatina što se pripisuje njihovom antioksidativnom i antiinflamatornom delovanju.

Reference

Borowska S, Brzóska MM. Chokeberries (Aronia melanocarpa) and their products as a possible means for the prevention and treatment of noncommunicable diseases and unfavorable health effects due to exposure to xenobiotics. Compr Rev Food Sci Food Saf 2016;15:982–1017.

Arany I, Safirstein RL. Cisplatin nephrotoxicity. Semin Nephrol 2003; 23:460–4.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Usmena izlaganja mladih istraživača
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).