Raznolikost hemijskog sastava ulja dobijenog iz semenki različitih sorti grožđa
Sažetak
Industrija vina ostavlja za sobom ogromne količine čvrstog organskog otpada koji se sastoji od peteljki, pokožice i semenki grožđa. Semenke se smatraju najvrednijim delom komine, jer su bogate uljem i sadrže brojna bioaktivna jedinjenja. Sastav ulja iz semenki grožđa zavisi pre svega od sorte vinove loze, ali i od faktora sredine i stepena zrelosti ploda. Cilj ovog rada bilo je ispitivanje raznolikosti hemijskog sastava ulja dobijenog iz semenki različitih sorti grožđa. U tu svrhu, prikupljeno je osam sorti u istoj fazi zrelosti i iz istog vinskog regiona. Ispitivanje sastava masnih kiselina vršeno je korišćenjem GC/FID, dok je HPLC/FD korišćen za analizu koncentracije vitamina E. Linolna kiselina je bila najzastupljenija u svim uzorcima, zatim oleinska kiselina. Zasićene masne kiseline, kao što su palmitinska i stearinska kiselina, takođe su bile prisutne (do 20 % od ukupnih metil estara masnih kiselina). Sorta vinove loze je značajno uticala na sadržaj vitamina E (p<0,01). α-tokoferol je pronađen u visokim koncentracijama u svim uzorcima. Ulje iz semenki sorte Širaz sadržalo je oko 25 miligrama α-tokoferola po kilogramu, dok je u ulju sorte Game kvantifikovana šest puta manja koncentracija ove izoforme vitamina E. Zbir β i γ tokoferola takođe je značajno varirao, iako se Širaz ponovo istakao sa najvećim sadržajem. δ tokoferol je pronađen u ulju četiri sorte, u manjim količinama. Generalno, s obzirom na raznovrsnost sastava vitamina E u ulju iz semenki grožđa, potrebna su opsežnija istraživanja koja će obuhvatiti veći broj sorti vinove loze kako bi se izdvojile one sa najvećim potencijalom bio-ulja.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).