U susret pravilnom određivanju veličine nanostruktura: analiza uticaja uslova merenja i pripreme uzorka na razultate procene veličine nanokapi i nanočestica

  • Ines Nikolić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
  • Danijela Randjelović Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Centar za mikroelektronske tehnologije
  • Snežana Savić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju

Sažetak


Fizičkohemijske osobine mnogih aktivnih supstanci otežavaju ostvarivanje farmakoloških efekata. Kako bi se identifikovane prepreke prevazišle, visoka očekivanja postavljena su pred nanosisteme - nosače za isporuku aktivnih supstanci, uz značajna ulaganja u njihov razvoj. Nanotehnološki pristup formulaciji leka mnogo je više od pukog smanjenja veličine. Imajući u vidu kompleksnost nanosistema, izazove koji se sreću u njihovoj karakterizaciji, te evidentan nedostatak protokola ispitivanja, relevanta evropska istraživačka/regulatorna tela izdala su vodiče, sumirajući značajne parametre karakterizacije nanosistema. Veličina/distribucija veličina (per se i u biorelevantnim uslovima) od suštinske su važnosti za postizanje očekivanih performansi, predstavljajući kritične atribute kvaliteta. Cilj rada bio je pokazati kako se pri različitim uslovima merenja/načinima pripreme istog uzorka dobijaju značajno različiti rezultati procene veličine, te ponuditi optimalan protokol merenja dinamičkim rasipanjem svetlosti (DLS), uz komplementarno ispitivanje mikroskopijom atomskih sila. Kao test uzorci korišćeni su hidrofilna nanoemulzija i vodena disperzija polimernih nanočestica, a kao medijumi za razblaživanje visokoprečišćena voda, izotonični fosfatni pufer (PBS, pH 7,4) i biorelevantni medijum obogaćen proteinima seruma. Merenja su sprovedena primenom batch-mode DLS, (ZetasizerNano), i na mikroskopu AutoProbe CP-Research. Primećene su značajne razlike u vrednostima veličine nanokapi/nanočestica zavisno od tipa medijuma i nivoa razblaženja. Nije se moglo sa sigurnošću potvrditi formiranje protein korone nakon inkubacije u biorelevantnom medijumu. Za procenu veličine per se, prednost je data PBS-u kao disperzantu. Optimalan nivo razblaženja za nanočestice bio je 1:10 (Z-ave=59,16±0,46nm), a za nanoemulziju 1:100 (Z-ave=73,5±0,75nm). Radi adekvatnog tumačenja, potrebno je da izveštaj DLS merenja, pored Z-ave i indeksa polidisperznosti, sadrži barem još podatke o atenuaciji i odsečku korelacione funkcije.

Reference

Halamoda-Kenzaoui B, Holzwarth U, Roebben G, Bogni A, Bremer-Hoffmann, S. Mapping of the available standards against the regulatory needs for nanomedicines. Wiley Interdiscip. Rev. Nanomed. Nanobiotechnol. 2019; 11: e1531.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Usmena saopštenja