Određivanje vankomicina u serumu – poređenje metoda

  • Milanka Ljubenović Klinički centar Niš, Centar za medicinsku i kliničku biohemiju
  • Vladan Ćosić Klinički centar Niš, Centar za medicinsku i kliničku biohemiju
  • Vladana Stojiljković Klinički centar Niš, Centar za medicinsku i kliničku biohemiju
  • Biljana Milosavljević Zavod za sudsku medicinu
  • Jovana Simić Zavod za sudsku medicinu
  • Maja Vujović Zavod za sudsku medicinu; Univerzitet u Nišu – Medicinski Fakultet, Katedra Farmacija
  • Emilija Kostić Univerzitet u Nišu – Medicinski Fakultet, Katedra Farmacija
  • Bojan Ljubenović Klinika za nefrologiju i hemodijalizu

Sažetak


Vankomicin je glikopeptidni antibiotik koji se koristi u lečenju infekcija izazvanih brojnim gram-pozitivnim bakterijama, pre svega bakterijom Staphylococcus aureus, i kod pacijenata bez terapijskog odgovora na primenu penicilina i cefalosporina. Terapijske koncentracije vankomicina u serumu su 5-10 mg/L. Povišene vrednosti mogu da izazovu ozbiljna neželjena dejstva kao što su ototoksičnost i nefrotoksičnost, te je važan monitoring nivoa vankomicina u serumu. Cilj rada je poređenje koncentracija leka u serumu dobijenih primenom imunoenzimske metode za rutinsko određivanje i hromatografskom metodom. Izvršena je kvantifikacija vankomicina u 36 uzoraka seruma imuno-enzimskom metodom (Emit 2000 Vancomycin Assay test), upotrebom Beckman Coulter Analyzer sistema i tečnom hromatografijom sa triple kvadrupol masenim spektometrom (Shimadzu LCMS 8030). Rezultati su statistički obrađeni programom SPSS 20. Uzorci za hromatografsku analizu su pripremani precipitacijom proteina, a razdvajanje je izvršeno na koloni Kinetex C18, 1,7um, 50 x 2,1mm, na temperaturi od 50 °C, uz upotrebu mobilnih faza: 0,1% rastvor mravlje kiseline u vodi (A) i 0,1% rastvor mravlje kiseline u acetonitrilu (B) u gradijentnom protoku 0,45 mL/min. Praćena MRM tranzicija vankomicina  u ESI (+) modu je 725,2>144. Korišćenjem Studentovog t-testa, pokazano je da ne postoji statistička značajna razlika u rezultatima dobijenim dvema opisanim metodama (p=0,069 ≥ 0,05). Dobijeni koeficijent korelacije je r=0,9972. Na osnovu dobijenih rezultata, imuno-enzimska i hromatografska metoda su pouzdane i mogu se koristiti u rutinskom monitoringu vankomicina u serumu. 

Reference

Hsu P, Ernst R, Levy M: Emit® 2000 tobramycin and vancomycin assays (abstract). Clin Chem 2000; 46(suppl 6):page A195. Abstract 762

Oyaert M, Peersman N, Kieffer D, Deiteren K, Smits A, Allegaert K, Spriet I, Van Eldere J, Verhaegen J, Vermeersch P, Pauwels S. Novel LC-MS/MS method for plasma vancomycin: comparison with immunoassays and clinical impact. Clin Chim Acta. 2015 Feb 20;441:63-70. doi: 10.1016/j.cca.2014.12.012. Epub 2014 Dec 16. PMID: 25523192.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Toksikologija