Procena uticaja nanoemulzifikacije, antioksidanata i temperature na oksidativnu stabilnost ulja semena maline za primenu na koži

Sažetak

U poslednjih dvadeset godina, usled ekoloških i ekonomskih razloga u fokusu istraživanja su biljna ulja koja se dobijaju od nusproizvoda prehrambene industrjje. Na primer, ulje semena maline (Rubus idaeus, Rosaceae), koje obiluje bioaktivnim sastojcima kao što su polinezasićene masne kiseline (linolna i linolenska), karotenoidi, tokoferoli i fenolna jedinjenja, preporučuje se za negu, antioksidativnu i UV-zaštitu kože. Primenu ulja maline ograničava loša oksidativna stabilnost, te je cilj ovog istraživanja bila njegova stabilizacija primenom nanoemulzije (NE), i/ili antioksidanata. Prvo je određivan sadržaj ukupnih karotenoida i fenola, a zatim oksidativni status ulja maline praćenjem relevantnih parametara (peroksidni broj – PB, p-anisidinski broj – PA i sadržaj reaktivnih supstanci tiobarbiturne kiseline – TBARS), tokom mesec dana čuvanja. NEs su pripremljene na bazi novijih prirodnih poliglicerilskih estara pomoću metode inverzije faza, bez ili sa dodatkom ulja semena maline i antioksidanata: sintetskih (butilhidroksitoluen – BHT ili dinatrijumova so etilendiamintetrasirćetne kiseline – Na2EDTA), ili prirodnog ekstrakta žira hrasta kitnjaka (Quercus petraea, Fagaceae). Fizičkohemijska karakterizacija NEs izvršena je analizom distribucije veličina kapi, merenjem električne provodljivosti i pH vrednosti, te određivanjem primarnih i sekundarnih produkata oksidacije (lipidnih hidroperoksida – LH i TBARS supstanci, redom). Nađeno je da se oksidativna stabilnost ulja maline značajno poboljšala čuvanjem u frižideru nakon otvaranja ili dodatkom BHT-a (PB˂10, PA˂6, % INH TBARS >80%). Dobijene NEs su bile polutransparentne (usled malih veličina kapi ˂70 nm) i stabilne na 25 i 40ºC, a drastičan porast oksidacionih produkata je uspešno inhibiran upotrebom BHT-a ili Na2EDTA, kao i pomoću ekstrakta hrasta kitnjaka kao potencijalnog prirodnog stabilizatora.