Markeri redoks statusa kod pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre

  • Sanja Erceg Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju
  • Ratko Tomašević Kliničko bolnički centar „Zemun“, Klinika za internu medicinu
  • Ana Ninić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju
  • Aleksandar Pavlović Kliničko bolnički centar „Zemun“, Klinika za internu medicinu
  • Azra Guzonjić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju
  • Sanja Vujčić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju
  • Milica Mamić Kliničko bolnički centar „Zemun“, Služba za laboratorijsku dijagnostiku
  • Bojan Mitrović Kliničko bolnički centar „Zemun“, Klinika za internu medicinu
  • Zoran Gluvić Kliničko bolnički centar „Zemun“, Klinika za internu medicinu
  • Jelena Kotur-Stevuljević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za medicinsku biohemiju

Sažetak


Nealkoholna masna bolest jetre (eng. nonalcoholic fatty liver disease, NAFLD) je najčešće hronično oboljenje jetre, prisutno i u do 30% adultne populacije širom sveta. Značajnu ulogu u nastanku NAFLD ima akumulacija triglicerida u hepatocitima – steatoza, koja je povezana sa oksidativnim stresom, a koji dalje vodi fibrozi i ćelijskoj smrti hepatocita. Cilj ovog istraživanja bio je identifikacija markera redoks statusa za predviđanje rizika za nastanak steatoze. Studija je obuhvatila 158 ispitanika iz Kliničko bolničkog centra Zemun. Steatoza je potvrđena ultrazvukom kod 101 ispitanika, dok je preostalih 57 činilo kontrolnu grupu. U uzorcima seruma i plazme svih ispitanika određeni su sledeći markeri redoks statusa: superoksid dismutaza 1 (SOD1), paraoksonaza (PON1), malondialdehid (MDA) i superoksidni anjon (O2.-). U tu svrhu korišćene su spektrofotometrijske metode i enzimski imunosorbentni testovi. SOD1 je bila statistički značajno viša (P<0,001), dok O2.- značajno niži u grupi pacijenata (P<0,001), dok se PON1 i MDA nisu značajno razlikovali između grupa. SOD1 je bila u značajnoj negativnoj korelaciji sa O2.- (ρ=-0,494, P<0,001) i MDA (ρ= -0,242, P=0,002). Univarijatna binarna logistička regresiona analiza je pokazala pozitivnu asocijaciju između SOD1 i prisustva steatoze (OR=1,018, 95% CI 1,005-1,031; P=0,005), kao i negativnu asocijaciju između O2.- i prisustva steatoze (OR=0,959, 95% CI 0,941-0,978; P<0,001). Multivarijantna analiza je izdvojila SOD1 (OR=1,024, 95% CI 1,006-1,041; P=0,007) i O2.- (OR=0,965, 95% CI 0,942-0,989; P=0,004) kao nezavisne prediktore za prisustvo steatoze kod naših ispitanika. Parametri redoks statusa, SOD1 i O2.-  redom, su pokazali pozitivnu, odnosno negativnu predikciju prisustva statoze kod naših ispitanika. 

Reference

Cotter TG, Rinella M. Nonalcoholic fatty liver disease 2020: the state of the disease. Gastroenterology. 2020;158(7):1851-64.

Ma Y, Lee G, Heo SY, Roh YS. Oxidative stress is a key modulator in the development of nonalcoholic fatty liver disease. Antioxidants. 2021;11(1):91.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Usmena izlaganja mladih istraživača