Elektrohemijsko ponašanje ivermektina na elektrodi od staklastog ugljenika
Sažetak
Ivermektin (IVM) je lek iz grupe antihelmintik koji se primenjuje u veterinarskoj i humanoj medicini. U novije vreme našao je primenu i kao lek u terapiji nekih malignih oboljenja, kao i virusnih infekcija prouzrokovanih virusom Zika, HIV-1, SARS-CoV-2 , čime je ponovo poraslo interesovanje za ovaj lek. Elektrohemijska karakterizacija IVM je rađena sa ciljem boljeg razumevanja redoks ponašanja samog molekula, kao i za predviđanje potencijalnih transformacija tokom interakcija sa drugim elektroaktivnim lekovima ili biomolekulima. Elektrohemijsko ponašanje IVM-a ispitivano je cikličnom (CV), diferencijalnom pulsnom (DPV) i voltametrijom pravougaonih talasa (SWV) korišćenjem elektrode od staklastog ugljenika (GCE). Uticaj pH na oksidaciju i redukciju IVM ispitan je u opsegu pH 2–10. Rezultati su potvrdili da je IVM elektroaktivan u celoj ispitivanoj oblasti. IVM pokazuje glavni oksidacioni pik na potencijalu oko 1,0 V koji je najintenzivniji u neutralnoj sredini i dodatni (slabo izražen) pik koji je posledica oksidacije redukovanog oblika leka . U voltamogramima IVM-a javlja se i pik slabog intenziteta koji potiče od redukcije prethodno oksidovane forme leka. Na osnovu oblika voltamograma zaključuje se da su svi navedeni procesi ireverzibilni. Analizom uticaja brzine promene potencijala (pH 4,6 i 7,0) određena je priroda redoks procesa: oksidacija IVM-a je difuziono kontrolisan proces, dok je pored difuzije za redukciju IVM-a odgovorna i adsorpcija aktivne komponente na elektrodi. Pored svog fundamentalnog značaja, prikazani rezultati ukazuju na prednost primene elektrohemijskih metoda u analizi lekova zbog niske cene, velike brzine i jednostavnosti izvođenja.
Reference
Crump A. Ivermectin: enigmatic multifaceted ’wonder’ drug continues to surprise and exceed expectations. J. Antibiot. 2017; 70 (5): 495-505.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).