Efekti suplementacije probiotikom na morfologiju krvnih pločica gojaznih žena i žena sa prokomernom težinom
Sažetak
Gojaznost je često povezana sa povećanom funkcijom krvnih pločica i trombozom. Takođe, istraživanja ukazuju na promenjen sastav mikrobioma creva kod gojaznih osoba, kao i da suplementacija određenim probioticima može imati pozitivan uticaj na telesnu masu. Cilj rada je bio da se ispita uticaj suplementacije probiotskog preparata na morfološke karakteristike krvnih pločica u randomizovanoj, dvostruko-slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji. U tu svrhu, regrutovano je 20 žena sa prekomernom težinom (BMI ≥ 25,0 kg/m2) koje su podeljene u dve grupe. Prva grupa je pila dnevno jednu kapsulu probiotskog preparata tokom tri meseca (kombinaciju soja Lactobacillus plantarum 299v (DSM9843), Saccharomyces cerevisiae var. boulardii i 40 mg oktakozanola; N = 10), dok je druga grupa bila placebo grupa. Određen je broj krvnih pločica, i njihova raspodela po volumenu (eng. platelet distribution width, PDW), a zatim je posmatrana morfologija krvnih pločica i izmeren njihov dijametar iz krvnih razmaza. Analiza je pokazala da su krvne pločice kod gojaznih/žena sa prekomernom težinom uglavnom krupne, što je jedan od pokazatelja njihove aktivnosti. U interventoj grupi nije zapažena promena u broju krvnih pločica, ali je značajno smanjen PDW u poređenju sa placebo grupom (p < 0,05). Dalje, pokazano je da je udeo hipogranularnih krvnih pločica bio povećan u poređenju sa placebo grupom (p < 0,01). Ovi rezultati ukazuju na pozitivan efekat probiotika na morfološke karakteristike krvnih pločica i mogućnost primene probiotika u regulaciji njihove aktivnosti u patološkim stanjima.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).