Prevencija kardiovaskularnih bolesti – ko želi da živi večno?

Sažetak

Aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASKVB) su vodeći uzrok mortaliteta u svetu. Većina kardiovaskularnih bolesti se može sprečiti ili se mogu unaprediti klinički ishodi primenom odgovarajućih (ne)farmakoloških mera. Po Heraklitovom obrascu, kako su se menjale životne navike čoveka, njegovo okruženje i nacionalni morbiditet, tako su se prilagođavale preporuke za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Aktuelne smernice Evropskog udruženja kardiologa predlažu individualne i populacione mere za kardiovaskularnu prevenciju kod naizgled zdravih osoba (primarna prevencija) i pacijenata sa ASKVB ili njenim ekvivalentima poput dijabetesa i hronične bolesti bubrega (sekundarna prevencija). Ključan korak prevencije je procena kardiovaskularnog rizika pojedinca i edukacija o značaju korekcije promenljivih faktora rizika. Opšte preventivne mere uključuju usvajanje zdravih životnih navika (obustava pušenja, fizička aktivnost, mediteranska ishrana i smanjen unos alkohola) i kontrolu tzv. modifikatora rizika (npr. psihosocijalni stres). Intervencije na individualnom nivou zavise od nivoa procenjenog kardiovaskularnog rizika i starosne kategorije, uz holistički pristup pacijentu. Što je kardiovaskularni rizik veći, to je veća korist od regulisanja faktora rizika. Uvođenje farmakoterapije u cilju bolje kontrole dislipidemije, arterijske hipertenzije i/ili dijabetesa namenjeno je za pacijente sa (veoma) visokim kardiovaskularnim rizikom. Preporučuje se postepeno intenziviranje terapije do postizanja ciljnih vrednosti faktora rizika. Na ishod preventivnih mera nepovoljno utiče prisustvo komorbiditeta (mentalni poremećaji, inflamatorne bolesti, atrijalna fibrilacija i dr.), koje stoga treba adekvatno lečiti. Preventivne mere na populacionom nivou još uvek su slaba karika većine zemalja, a trebalo bi da uključuju promovisanje fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, ograničavanje konzumacije duvana i alkohola, kao i redukciju aerozagađenja.