Identifikacija gama-hidroksibutirata u biološkim tečnostima primenom metode tečne hromatografije sa tandem masenom spektrometrijom
Sažetak
Gama-hidroksibutirat (GHB) je supstanca koja pripada depresorima centralnog nervnog sistema, a svoje dejstvo ostvaruje vezivanjem za GABA receptore. Poslednjih godina zabeležen je porast zloupotrebe GHB-a. Maksimalna koncentracija GHB-a u krvi postiže se posle 20-40 min, dok je poluvreme eliminacije 30-50 min. Oko 1-5% GHB-a se eliminiše nepromenjeno urinom i može se detektovati svega 3-10 h od ingestije. Opasnost prilikom zloupotrebe GHB-a predstavlja mala razlika između doze koja izaziva euforiju i smanjenje inhibicije i doze koja može dovesti do gubitka svesti i kardiorespiratorne depresije. Identifikacija GHB-a u krvi i urinu je važna u dijagnostici trovanja nepoznate etiologije. Cilj ovog rada je da prikaže metodu tečne hromatografje sa tandem masenom spektrometrijom (UPLC-MS-MS) za dokazivanje GHB-a u biološkim tečnostima. U periodu od 2018-2020. godine u Centru za kontrolu trovanja zabeležen je 21 slučaj zloupotrebe GHB. Imunotestovi za dokazivanje GHB u urinu su još uvek nedostupni u rutinskom laboratorijskom radu, te je razvijena UPLC-MS-MS metoda za njegovu detekciju u urinu i serumu. Uzorci su pripremani čvrsto-faznom ekstrakcijom na Oasis HLB kertridžima. Razdvajanje GHB-a od komponenata matriksa izvršeno je na C18 koloni uz korišćenje smeše acetonitrila i 5 mmol/L formijatnog pufera pH 3,5 kao mobilne faze. Identifikacija GHB-a vršena je na osnovu karakterističnih masenih jona m/z 105, 87 i 45. S obzirom da predoziranje GHB-om često može da dovede do kome, pa čak i smrti, analitička potvrda GHB-a u biološkim tečnostima ima veliki značaj, jer može da olakša dijagnozu trovanja i ubrza lečenje bolesnika.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).