Farmakoekonomska opravdanost individualizacije terapije

Sažetak

Individualizacija terapije podrazumeva prilagođavanje izbora leka, načina primene i doznog režima potrebama pacijenta, tj. njegovim genetskim karakteristikama, komorbiditetima i konkomitantnoj terapiji. Optimalno individualizovana terapija povećava procenat izlečenja, dužinu i kvalitet života sa jedne strane, a sa druge smanjuje učestalost i težinu neželjenih dejstava lekova. Cilj ovog rada je da proceni odnos troškova individualizacije antibiotske terapije i finansijske dobiti koja se njome ostvaruje (cost/benefit analiza). Procena odnosa troškova i dobiti se može napraviti primenom farmakoekonomskog modela koji će kao inpute imati direktne troškove individualizacije terapije, troškove same terapije i primene neophodnih dijagnostičkih metoda, i troškove zdravstvenih usluga, a kao ishode uštede ostvarene skraćenjem hospitalizacije, smanjenjem potrošnje lekova i zdravstvenih usluga zbog bržeg izlečenja, i izbegavanjem neželjenih dejstava lekova i nepoželjnih interakcija. Model će koristiti perspektivu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a vremenski horizont će biti jednak očekivanom trajanju života umanjenom za prosečnu starost pacijenata sa bolničkom pneumonijom. Komparator individualizovanoj terapiji će biti standardna antibiotska terapija. Odnos troškova i dobiti individualizovane antibiotske terapije je znatno povoljniji od odnosa troškova i dobiti standardne antibiotske terapije bolničke pneumonije. Glavne uštede individualizovana terapija stvara usled smanjenja mortaliteta, skraćenja hospitalizacije i smanjenja potrošnje antibiotika po pacijentu. Ukoliko bolnica raspolaže kliničkim farmakolozima ili kliničkim farmaceutima, troškovi postupka individualizacije su minimalni, a efekat značajno veći. Sistematska primena individualizovane primene antibiotika ima veliki potencijal za smanjenje ukupnih troškova zdravstvene zaštite u bolnicama i stvaranje mogućnosti za ulaganje u inovativne zdravstvene tehnologije.