Novine u terapiji srčane slabosti

Sažetak

I pored napretka u terapiji srčane slabosti, smrtnost od ove bolesti ostaje veća nego za mnoge kancere, uključujući kancer dojke i prostate. Najveći napredak u terapiji hronične srčane slabosti sa smanjenom ejekcionom frakcijom (SSsEF) postignut je uvođenjem lekova koji antagonizuju neurohumoralni odgovor organizma na srčanu slabost. Ovaj kompenzatorni odgovor podrazumeva aktivaciju tonusa simpatikusa i sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAA), čime se povećava snaga kontrakcije srca, vaskularna rezistencija i cirkulatorni volumen. Međutim, vremenom aktivacija simpatikusa i neurohumoralne promene dovode do napredovanja bolesti i pogoršanja simptoma. Zato kamen temeljac lečenja SSsEF predstavlja  terapija  koja modifikuje prirodan tok bolesti, a sastoji se  od kombinacije inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEI), beta blokatora i antagonista mineralokortikoidnih receptora. Ovi lekovi poboljšavaju preživljavanje, smanjuju  rizik od hospitalizacije i simptome bolesti. Ako i pored optimalnih doza ova tri leka pacijenti osećaju simptome, treba umesto ACEI dati inhibitor angiotenzinskih receptora-neprilizina (ARNI), mada se u nekim slučajevima ARNI preporučuju pre ACEI.  Najveću novinu u lečenju  SSsEF predstavlja uvođenje i četvrtog leka, koji značajno smanjuje smrtnost, inhibitora natrijum-glukoza kotransportera 2 (SGLT2), neinsulinskog antidijabetika, kod svih pacijenata nezavisno od njihovog dijabetesnog statusa.  Diuretički/natriuretički efekat SGLT2 inhibitora može dodatno da smanji kongestiju (bez elektrolitnog disbalansa i aktivacije sistema RAA), i doze diuretika Henleove petlje koji se koriste za ublažavanje simptoma kongestije. Ostali lekovi koji se mogu koristiti za lečenje SSsEF su vazodilatatori, digoksin, antagonisti angiotenzinskih receptora i ivabradin, a od novijih stimulator gvanilat ciklaze, aktivator miozina i parenteralni preparat gvožđa u slučaju anemije.