Neželjena dejstva lekova na raspoloženje, kogniciju i ponašanje

  • Miroslav Savić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakologiju

Sažetak


Tokom procesa otkrića, razvoja i komercijalizacije lekova, jedino su kardiovaskularni neželjeni efekti češći nego oni koji su vezani za nervni sistem. Mnogi od ovih efekata se nalaze u povezanim domenima raspoloženja i kognicije, često sa niskom učestalošću javljanja, što otežava njihovo prepoznavanje. Dok većina ovih efekata ima veći ili manji uticaj na kvalitet života, pojedini među njima i ugrožavaju život, direktno (suicidalna ideacija i ponašanje, uključujući izvršeni suicid) ili indirektno (kognitivno oštećenje koje utiče na sposobnost vožnje). Intrigantno, neželjeni efekti na raspoloženje i kogniciju (NERK) sreću se ne samo sa farmaceuticima male molekulske mase, koji lako prolaze krvno-moždanu barijeru, nego i sa biološkim lekovima, najistaknutije sa nekoliko monoklonskih antitela. Pored pojedinih receptora, transportera i drugih elemenata uključenih u procese neurotransmisije i neuronske plastičnosti, neuroimunomodulacija zauzima istaknuto mesto u još uvek ograničenom razumevanju mehanizama koji dovode do NERK. Ovaj poslednji koncept korespondira sa obimnim nalazima koji potvrđuju da u patogenezi različitih psihijatrijskih i neuroloških poremećaja značajnu ulogu imaju inflamatorni signali koji se generišu kako u centralnom nervnom sistemu, tako i u perifernim tkivima. Moguće je da metaboliti kinureninskog puta i/ili promene u aktivnosti ne-neuronskih glijalnih ćelija povezuju promene u konvencionalnim imunskim komponentama, kao što su interleukini, sa manifestacijama oštećenog ponašanja. U kliničkim kao i u eksperimentalnim uslovima, prepoznavanje NERK ograničavaju poteškoće u diferencijaciji između normalnih i patoloških promena u ponašanju – posebno kada se uzmu u obzir znatne varijacije u vrednostima parametara ponašanja kako kod ljudi tako i kod eksperimentalnih životinja.

Reference

Andronis C, Silva JP, Lekka E, Virvilis V, Carmo H, Bampali K, Ernst M, Hu Y, Loryan I, Richard J, Carvalho F, Savić MM. Molecular basis of mood and cognitive adverse events elucidated via a combination of pharmacovigilance data mining and functional enrichment analysis. Arch Toxicol 2020; 94: 2829-2845.

Arnone D, Saraykar S, Salem H, Teixeira AL, Dantzer R, Selvaraj S. Role of Kynurenine pathway and its metabolites in mood disorders: A systematic review and meta-analysis of clinical studies. Neurosci Biobehav Rev 2018; 92 :477-485.

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Predavanja po pozivu sesija 14
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).