Mehanizam vazorelaksacije humane vene safene izazvane procijanidinom B2
Sažetak
Nalazi epidemioloških studija ukazuju da polifenoli, široko rasprostranjeni u ljudskoj ishrani i sa brojnim biološkim aktivnostima, deluju kardioprotektivno. Procijanidini su podklasa polifenola sa visokim sadržajem u često konzumiranoj hrani i pićima, kao što su grožđe, čaj, čokolada, orašasti plodovi i jabuke. Kardioprotektivno delovanje procijanidina može se, bar delimično, pripisati njihovim vazodilatatornim svojstvima. S obzirom da tačni mehanizmi pomoću kojih procijanidin B2 izaziva vazorelaksaciju nisu poznati, cilj naše studije bio je da istražimo relaksantni efekat procijanidina B2 na izolovanoj humanoj veni safeni (HSV) i njegove osnovne mehanizme.Neiskorišćeni segmenti HSV su uzimani od pacijenata u toku bajpas operacija i ispitivani u kupatilu za izolovane organe. Procijanidin B2 izazvao je koncentracijski-zavisnu relaksaciju HSV prekontrahovane fenilefrinom. Na relaksaciju su snažno uticali inhibitori NO/cGMP puta, L-NAME, hidroksokobalamin i ODQ. Indometacin, inhibitor ciklooksigenaze, značajno je umanjio samo relaksaciju izazivanu najvećim koncentracijama procijanidina B2. Kombinacija apamina i TRAM-34, selektivnih blokatora Ca2+-zavisnih K+ (KCa) kanala male i srednje provodljivosti (SKCa i IKCa), u prisustvu L-NAME i indometacina, nije dodatno uticala na relaksaciju uzrokovanu procijanidinom B2. Osim toga, procijanidinom B2 izazvana relaksacija bila je delimično umanjena 4-aminopiridinom, dominantnim blokatorom voltažno-zavisnih K+ (KV) kanala, značajno inhibirana glibenklamidom, selektivnim inhibitorom ATP-zavisnih K+ (KATP) kanala, i skoro potpuno blokirana iberiotoksinom, selektivnim blokatorom KCa velike provodljivosti (BKCa). Naši rezultati pokazuju da procijanidin B2 deluje kao moćni vazodilatator na izolovanom humanom venskom graftu. Mehanizam ove relaksacije HSV verovatno uključuje stimulaciju proizvodnje NO, kao i otvaranje K+ kanala, posebno BKCa, i delimično KATP i KV.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).