Reč gostujućeg urednika
Štitasta žlezda, putem hormona koje proizvodi, utiče na skoro svaki metabolički proces u organizmu. Poremećaji štitaste žlezde mogu se kretati od malih, bezopasnih struma koje ne zahtevaju nikakav tretman do karcinoma opasnih po život. Međutim, najčešći problemi su povezani sa odstupanjima u fiziološkoj proizvodnji tiroidnih hormona. Previše hormona štitaste žlezde dovodi do hipertireoze, dok nedovoljna proizvodnja hormona dovodi do hipotireoze. Poremećaji štitaste žlezde su relativno česti u kliničkoj praksi, sa prevalencom primarne hipotireoze od 1-2% i primarne hipertireoze od 0,4-2%. Stoga je važno da farmaceuti i drugi zdravstveni radnici u sklopu kontinuiranog učenja budu upoznati sa aktuelnim dokazima o ovoj temi.
Ovaj tematski broj se sastoji od 6 rukopisa iz različitih oblasti medicine i farmacije koje su pripremili stručnjaci u određenim oblastima. Njihova usmena izlaganja na 73. Simpozijumu Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, održanom na Kopaoniku, 2-5. juna 2022. pod nazivom Poremećaji funkcije štitaste žlezde – terapija i nega usmerena na pacijenta su visoko ocenjeni od strane farmaceuta. Kao član stručnog tela odgovornog za navedeni kurs, ljubazno sam prihvatila poziv da budem gostujući urednik ovog tematskog broja Arhiva za farmaciju. Ovaj broj, ujedno, omogućava i ostalim kolegama koje nisu prisustvovale Simpozijumu, da se upoznanaju sa najnovijim dokazima u vezi sa funkcionalnim poremećajima štitaste žlezde.
Rad Mirjane Stojković fokusira se na karakteristike i kliničku sliku hipertireoze i hipotireoze, kao i na rezultate specifičnih laboratorijskih analiza koje su neophodne za pravilno postavljanje dijagnoze. Da bi se postiglo eutireoidno stanje, oba klinička sindroma se mogu uspešno lečiti, a farmakoterapija hiper- i hipotireoze opisana je u radu Stepanović Petrović R. i Tomić M. Terapija izbora za hipotireozu je levotiroksin, dok se tioamidi koriste u terapiji hipertireoze. Đuričić I. i saradnici su pripremili rad na temu modifikacija ishrane koje su često potrebne kod pacijenata sa disfunkcijom štitaste žlezde. U članku se posebno obrađuje suplementacija jodom i selenom kao popularnim intervencijama kod ovih pacijenata, ali i ističe potreba za ograničenim unosom hrane koja sadrži goitrogene. Različite studije su pokazale uticaj žive na štitastu žlezdu i tiroidne hormone. Marić Đ. i saradnici se u svom originalnom radu fokusiraju na benchmark modeliranje sa ciljem odrešivanja odnosa doza-odgovor između nivoa žive u krvi i TSH i tiroidnih hormona u serumu.
Farmaceuti imaju važnu ulogu u edukaciji i savetovanju pacijenata, posebno u vezi sa primenom terapije, kao i značaju adherence za postizanje ciljeva lečenja. Pored toga, igraju značajnu ulogu u identifikaciji pacijenata koje treba uputiti lekaru, kao i tokom praćenja pacijenata koji su već započeli terapiju. Ovi aspekti su obrađeni u članku Homšek A. i saradnici. Rad Pecikoza U. predstavlja pregled svih praktičnih aspekata korisnih u svakodnevnom radu sa pacijentima koji imaju poremećaje funkcije štitaste žlezde i daje konkretne korake pri savetovanju pacijenata koji uključuju kada/kako treba primeniti lek, potrebu za praćenjem, dužina trajanja lečenja, prepoznavanje mogućih ozbiljnih neželjenih efekata lekova, kao i ključne aspekte primene terapije tokom trudnoće.
Čast mi je i zadovoljstvo što sam imala priliku da uređujem ovaj tematski broj Arhiva za farmaciju. Verujem da će njegov sadržaj pružiti korisne informacije zdravstvenim radnicima u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Želim da izrazim iskrenu zahvalnost svim autorima koji su doprineli ovom broju Arhiva za farmaciju. Na kraju, toplo se zahvaljujem glavnoj i odgovornoj urednici časopisa, Prof. Radici Stepanović Petrović, na pozivu i prilici da budem gostujući urednik ovog broja Arhiva za farmaciju.
Gostujući urednik/zamenik glavnog urednika
Prof. dr Katarina Vučićević
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju