УТИЦАЈ РЕПРОДУКТИВНИХ НОРМИ ПОНАШАЊА НА ДЕМОГРАФСКО СТАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

Човек је од самог почетка имао два проблема за нормалан опстанак друштва, а то је рађање и његова контрола. Ниске репродуктивне норме није избегло ни једно модерно друштво, па самим тим и околности на нашем простору нису забeлежиле позитивне промене у систему повећаног рађања и стимулисања младих репродуктивних жена да на индивидуалном нивоу допринесу демографском опоравку земље. Суочавамо се са чињеницом да је економска цена родитељства све већа у складу са савременим системом вредности друштва што у условима депопулације може бити врло неповољно за опстанак будућих генерација. На ниске репродуктивне норме осим економске нестабилности утичу још и неусклађеност рада и родитељства, недостатак слободног времена за бригу о деци, скраћено породиљско одсуство, величина стамбеног простора, незапосленост и бројни други фактори. Како наводи Глас, децу треба купити по стварној цени, сматрајући тиме да треба смањити  економску цену родитељства. Истраживање се базирало на испитивању информисаности о демографском стању  Републике Српске, средствима контроле рађања, најчешће примењиваним методама, колики је тренутни и оптимални број деце коју желе да имају и да ли постоји нека мера због које би  доприниеле  решавању репродуктивних проблема. Циљна група која је обухваћена су жене у репродуктивном периоду до 40 година старости. Добијени резултати указују на информисаност и осетљивост на демографске проблеме у Републици Српској. Мерама популационе политике треба подстаћи рађање и обезбзедити просту репродукцију становништва.