FORENZIČNA ANTROPOLOGIJA U SLUŽBI PRAVOSUDNIH ORGANA

Sažetak

Rad prikazuje primenu forenzične antropologije u veštačenjima identiteta na sudovima. Glava, lice i lobanja svake osobe je jedinstvena. Lična svojstva (ožiljci, mladeži, tetovaže i veće anomalije), mogu biti dovoljne za identifikaciju. U složenijim slučajevima, četiri osnovne metode su ključe: DNK, daktiloskopija, odontogram i antropologija. Mada su DNK i otisci prstiju (daktiloskopija) favorizovane metode identifikacije, zahtevaju prethodne podatke za upoređivanje. Kada su ove metode insuficijentne ili se ne mogu koristiti, neophodna je primena bioloških faktora sa većim varijacijama i manjim dijagnostičkim mogućnostima. Superpozicija ima veću negativnu dokaznu vrednost nego pozitivnu.