АНГАЖОВАЊЕ И ПОСТУПАЊЕ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА – ЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ ПРАВНИХ РЕШЕЊА

Marija Ljubinković

doi:10.5937/gakv93-28652

Marija Ljubinković Kriminalističko-policijski univerzitet, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/gakv93-28652

Ključne reči: прикривени иследник, агент провокатор, посебне доказне радње, етика, компаративно законодавство, морална одговорност, правна одговорност

Sažetak

Искушење доказивању кривичних дела 21. века умногоме представља константно напредовање и усавршавање метода и начина деловања извршилаца, што је посебно карактеристично за најтеже облике криминалитета који угрожавају безбедност државе, а и свих њених грађана. Стога се јавља и потреба за специфичним начинима деловања државе како у превенцији ових кривичних дела, тако и у њиховој репресији. Њима је обухваћено коришћење посебних доказних радњи предвиђених законом, а као најкомплекснија од истих, у српском законодавству присутна је радња ангажовања прикривеног иследника. Кључна одлика поступања прикривеног иследника садржана је у оквиру чл. 185, ст. 4 ЗКП, а подразумева да је забрањено и кажњиво да прикривени иследник подстрекава на извршење кривичног дела. Ипак, друга законодавства, какво је законодавство САД-а, познају и институт агента провокатора. Питање које се намеће односи се на етичност, али и ефикасност различитих законских решења, а циљ истраживања јесте својеврсно научно објашњење односа једног и другог законског решења према етичности уопште, али и према бројним правним институтима који могу доћи у опасност при провокацији на извршење кривичног дела. При спровођењу овог истраживања је, поред аналитичко-синтетичких и индуктивно-дедуктивних метода, важно место заузимао и статистички метод јер је за спровођење истраживања коришћен кратак анкетни упитник примењен на испитаном телу од 82 насумична испитаника.

Reference

1. Bacigal, R. J. (2009). Criminal Law and Procedure – An Overview, Delmar: Cengage Learning
2. Batler, K. (2012). Postmodernizam – sasvim kratak uvod. Beograd: Služeni glasnik.
3. Бејатовић, С. (2019). Кривично процесно право. Београд: Службени гласник.
4. Belsi, К. (2010). Poststrukturalizam – sasvim kratak uvod. Beograd: Služeni glasnik.
5. Бошковић, А и Кесић, Т. (2015). Кривично процесно право. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
6. Бошковић, Г. (2017). Организовани криминал. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
7. Bronitt, S. (2004). „The Law in Undercover Policing: A Comparative Study of Entrapment and Covert Interviewing in Australia, Canada and Europe“ in: Common Law World Review, Vol. 33, 1: 35-80.
8. Delibašić, V. (2016). „Prikriveni islednik“ u: Nauka, bezbednost, policija, Vol. 15, 1: 81-99.
9. Ilić, G. (2005). „Dokazna vrednost provociranih krivičnih dela u sudskoj praksi“ u: Bilten okružnog suda u Beogradu, Vol. 68.
10. Ilić, G. i Matić Bošković, M. (2015). Posebne mere tajnog prikupljanja podataka u krivičnom postupku: pregled iz pravosuđa. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
11. Joh, E. (2009). „Breaking the Law to Enforce it: Undercover Police Participation in Crime“ in: Stanford Law Review, Vol. 62, 1: 155-199.
12. Liotar, Ž-F. (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.
13. Marx, G. (1974). „Thoughts on a Neglected Category of Social Movement Participant: The Agent Provocateur and the Informant“ in: American Journal of Sociology, Vol. 80, 2: 402-442.
14. Маринковић, Д. (2004). „Прикривене операције навођења на кривично дело“ у: Наука, безбедност, полиција, Vol. 2, 2: 157-171.
15. Радисављевић, М. (2011). „Посебне доказне радње у новом Законику о кривичном поступку“ у: Нова решења у кривичном процесном законодавству – теоретски и практични аспект, Златибор: Intermex.
16. Stariene, L. (2009). „The limits of the use of undercover agents and the right to a fair trail under Article 6 (1) of the European Convention of Human Rights“ in: Jurisprudence, Vol. 117, 3: 263-284.
17. Škulić, M. (2014). „Osnovni kriminalistički i neki krivičnopravni/krivičnoprocesni aspekti angažovanja prikrivenog islednika“ u: Kaznena reakcija u Srbiji, Vol. IV: 38-69.
18. Шкулић, М. (2018). Организовани криминалитет. Београд: Службени гласник.

Коришћени законски текстови

1. Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019. – Законик о кривичном поступку Републике Србије
2. „Службени гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр. 107/2005 – испр. 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016. и 35/2019. – Кривични законик Републике Србије
3. „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 12/10) – Закон о ратификацији Европске конвенције о људским правима и основним слободама.

Анализирани случај из праксе Европског суда за људска права

1. „Toran and Schymik vs. Romania“, доступно на: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22fulltext%22:[%22toran%20and%20schymik%22],%22documentcollectionid2%22:[%22GRANDCHAMBER%22,%22CHAMBER%22],%22itemid%22:[%22001-153769%22]}