Vanredno stanje na granicama prava – prevrednovanje jednog kritičkog koncepta
Sažetak
Članak se fokusira na pojam vanrednog stanja, uzimajući u obzir njegova pravna i politička značenja. Raspravljajući sa Agambenovom analizom vanrednog stanja, članak nudi alternativno objašnjenje geneze vanrednog stanja, sa posebnim osvrtom na ulogu liberalizma, nuklearnog rata i izvora vanrednog stanja koje je bilo uvedeno u SAD nakon terorističkih napada 11. septembra. U članku se naglašava da vanredno stanje ne treba opisati kao „anomično stanje“ koje suspenduje pravo, već je reč o mnogo kompleksnijim odnosima u kojima se ono pravno i ne-pravno „organski“ prepliću. Članak se završava analizom neoliberalnog odnosa prema vanrednom stanju.
Reference
Atanassow, E., I. Katznelson, State of Exception in the Anglo-American Liberalm Tradition, Zeitschrift für Politikwissenschaft, https://doi.org/10.1007/s41358-018-0153-0Z
Backhaus, J. G. (2017), Jurists’ economics versus economic analysis of law: a critique of professor Posner’s “economic” approach to law by reference to a case concerning damages for loss of earning capacity, European Journal of Law and Economics, DOI 10.1007/s10657–017–9559–2.
Best, J. (2007) Why the Economy is Often the Exception to Politics as Usual, Theory, Culture & Society, 24 (4), 87–109.
Biebricher, Th. (2014)- Sovereignty, Norms, and Exception in Neoliberalism. Qui Parle, 23, 1, 77–107.
Blanck, Th. (2018). A revolutionary state of exception. Zeitschrift für Politikwissenschaft, 28, 453–467.
Camus, G. (1966) L'état de nécessité en démocratie. Revue internationale de droit compare, 18 (4), 957-959.
Ellsberg, D. (2017). The Doomsday Machine: Confessions of a Nuclear War Planner. New York et alii: Bloombury.
Flor, G. (1954). Fragen des Ausnahme- und Staatsnotrechts, Juristische Rundschau, 4, https://doi.org/10.1515/juru.1954.1954.4.125.
Förster, A., Lemke M. (2016). Ausnahmezustände. Varianten und ihre Recht-fertigungen am Beispiel der USA. In: Legitimitätspraxis. Politikwissenschaftliche und soziologische Perspektiven (hrsg. Matthias Lemke et al.). Wiesbaden: VS Verlag, 13–37.
Fraenkel, E. (2017). The Dual State. Oxford: Oxford University Press.
Goupy, M. (2017). L’état d’exception, une catégorie d’analyse utile? Une réflexion sur le succès de la notion d’état d’exception à l’ombre de la pensée de Michel Foucault, Revue interdisciplinaire d'études juridiques, 79 (2) 97–111.
Horn, E. (2007). Der geheime Krieg. Verrat, Spionage und moderne Fiktion. Frankfurt am Main: Fischer Taschenbuch, 105–115.
Hummel J. (2005). Carl Schmitt. L’irréductible réalité du politique. Paris: Éditions Michalon.
Jakab, A. (2005). German constitutional law and doctrine on state of emergency: paradigms and dilemmas of a traditional (continental) discourse. German Law Journal, 07(5), 453–477.
Kuhner, T. (2011) Citizens United as neoliberal Jurisprudence: The Resurgence of economic Theory, Virginia Journal of Social Policy and the Law, 18:3, 398-401.
Lemke, Th. (2011). Biopolitics – An Advanced Introduction. New York –London: New York University Press, 53–65.
Lošonc, A. (2018). Evropska Unija i tehnokratsko starateljstvo. Theoria, 61 (2).
Lošonc, A., Bunčić S., Ivanišević A. (2019). Ordoliberal Articulation of Law-Economy Complex. Pravni zapisi, 2, 358–381.
Losoncz, M. (2016). Macht und indifferente (Im)Potenz in Agambens Philosophie. In Radinković Ž. et alii (ur.) Politiken des Lebens. Technik, Moral und Recht als institutionelle Gestalten der menschlichen Lebensform. Belgrade: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 55-79.
Losoncz, M. (2020). Nuklearni rat: smrt svih nas ili blefiranje neukrotive dece? Preuzeto 28/10/2020 sa https://pescanik.net/nuklearni-rat-smrt-svih-nas-ili-blefiranje-neukrotive-dece/.
Manin, B. (2009). Le paradigme de l’exception. L’Etat face au nouveau terrorisme. Preuzeto 10/26/2020 sa http://www.laviedesidees.fr/Le-paradigme-de-l-exception.html.
Mattei, U., Nader, L (2008) Plunder, When the Rule of Law is Illegal. London: Blackwell.
Menke, Ch. (2014). Kritik der Rechte. Frankfurt/M: Suhrkamp.
Neilson, B. (2014). Zones: Beyond the Logic of Exception. Concentric: Literary and Cultural Studies, 40(2), 11–28.
Neocleous, M. (2008). Critique of Security. Edinburgh: Edinburgh University Press.
PROKLA-Redaktion (2016). Der globale Kapitalismus im Ausnahmezustand, PROKLA, 4, 507–542
Saint-Bonnet, F. (2007). L’état d’exception et la qualification juridique. Cahiers de la recherche sur les droits fondamentaux 6, 29–38. Valim, R. (2018). State of exception: the legal form of neoliberalism, Z Politikwiss, https://doi.org/10.1007/s41358-018-0143-2.
Scharpf, F. W. (2017). De-constitutionalisation and majority rule: A democratic vision for Europe, European Law Journal, 23, 315–334.
Schottdorf, T. (2018) Law, democracy, and the state of emergency A theory-centred analysis of the democratic legal state in times of exception. Zeitschrift für Politikwissenschaft, 28, 423–437.
Scott, P. D. (2007). The Road to 9/11. Wealth, Empire, and the Future of America. Berkeley–London–Los Angeles: University of California Press.
Sørenson, G. (2001). The Dual State and Fascism. Totalitarian Movements and Political Religions, 2 (3): 28-29.
Takayoshi, I. (2011). Can philosophy explain Nazi violence? Giorgio Agamben and the problem of the ‘historico-philosophical’ method. Journal of Genocide Research, 13 (1–2).
Teubner, G. (1989). Recht als autopoietisches System. Frankfurt/M.: Suhrkamp.
Toscano, A. (2011). Divine management: Critical remarks on Giorgio Agamben's the kingdom and the glory. Angelaki, 16 (3): 125–136.
Troper, M. (2007). L’état d’exception n’a rien d’exceptionnel. In: L’exception dans tous ses états, S. Théodorou (dir.). Paris: Editions Parenthèses, 163–175.
Williams, R. (2010). A State of Permanent Exception, The Birth of Modern Policing in Colonial Capitalism, Interventions: International Journal of Postcolonial Studies, 5 (3), 322-344.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.