RELATIONSHIP BETWEEN CONDICTIO AND VERSIO CLAIMS IN MODERN LAW

  • Aleksandra Stefanović Saradnica u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Keywords: Condictio. – Version. – Relationship. – Claim. – Obsolescence.

Abstract


Author analyses claim for the unjust enrichment throughout two institutes: condictio and actio de in rem verso. Both of them originate from roman law, though their essence has been drastically changed in the modern laws. As a previous step, it is necessary to put them in a relationship with other lawsuits so they can be negatively defined in order to determine their boundaries. In order to make an adequate comparison, their similarities and differences should be taken into account as well as different conceptions of this lawsuit that occur in foreign legal systems. Comparative and dogmatic methods are used in the article.

References

Књиге


Cigoj, S. (1976). Obligacije: sistem splošnega obligacijskega prava v teoriji, sodstvu in primarjalnem pravu. Ljubljana: Uradni list SR Slovenije.


Garner B. А. (2014). Black’s Law Dictionary. 10th edition. St. Paul (USA): Thomson Reuters West.


Marty, G., Raynaud, P. (1961). Droit civil. Paris: Librairie du Recueil Sirey.


Ripert, G. (1950). Le droit privé francais au milieu du XXe siècle, Paris: Librairie générale de droit et de jurisprudence.


Zimmermann, R. (1996). The Law of Obligations Roman Foundations of the Civilian Tradition. New York (USA): Oxford University Press Inc.


Антић, О. (2010). Облигационо право. 8. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Аранђеловић, Д. (1929). Збирка расправа. Београд: Издавачка књижарница ,,Геце Кона“.


Благојевић, Б., Круљ, В. (1983). Коментар Закона о облигационим односима (2. издање). Београд: ,,Савремена администрација“ издавачко-штампарско-књижарска радна организација ООУР ,,Савремена књига“.


Вељковић, Д. (2020а), Коментар Закона о облигационим односима са актуелном судском праксом (том V). Београд: ,,Nova consulting“.


Вељковић, Д. (2020б). Коментар Закона о облигационим односима. Општи део Закона о облигационим односима (II књига). Београд: ,,Nova consulting“.


Ђорђевић, Ж., Станковић, В. (1987). Облигационо право (општи део). Београд: Научна књига.


Јакшић, А. (2019). Грађанско процесно право. 11. издање. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет.


Пајтић, Б., Радовановић, С., Дудаш, А. (2018). Облигационо право. Нови Сад: Центар за издавачку делатност Правног факултета Универзитета у Новом Саду.


Полојац, М. (2018). Практикум за римско право. Текстови и случајеви римских правника из облигационог права. 5. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Радишић, Ј. (2017). Облигационо право општи део. 11. издање. Ниш: Центар за публикације Правног факултета у Нишу.


Радованов, А. (2009). Облигационо право општи део. Нови Сад: Универзитет. Привредна академија, Правни факултет.


Станишић, С. (2019). Облигационо право - општи дио - књига трећа. Бања Лука: Факултет правних наука Паневропског Универзита ,,Апеирон".


Станковић, Е., Владетић, С. (2017). Римско право. 2. издање. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.


Станковић, О., Орлић, М. (2016). Стварно право. 9. издање. Београд: Номос доо.


Цветковић Ђорђевић, В. (2015). Кондикција и неосновано обогаћење. Докторска дисертација. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Чланци


Descheemaeker, E. (2013). Quasi-contrats et enrichissement injustifié en droit français. Revue trimestrielle de droit civil, 1-26.


Descheemaeker, E. (2018). The New French Law of Unjustified Enrichment, Restitution Law Review (vol. 25), 1-26.


Simonović, I. (2018). International Scientific Conference “Law in the context of addressing the challenges of the contemporary world” Collection of summaries, 455 – 477.


Trnavci, G. (2012). Pravna priroda neosnovanog obogaćenja. Godišnjak Pravnog fakulteta u Banja Luci 2012/1, 247-262.


Vedriš, M. (1988). Stjecanje bez pravne osnove po Zakonu o obligacionim odnosima (neka sporna pitanja). Knjiga o desetogodišnjici Zakona o obligacionim odnosima (I tom). Beograd: Savez udruženja pravnika SR Srbije, 459-686.


Даниловић, Ј. (2001). Неосновано обогаћење. Анали Правног факултета у Београду 1-4/2001, 492-510.


Лутман, К. (2020). Неосновано обогаћење у односу на уговорно, деликтно и стварно право. Одабране теме облигационог права. Зборник радова  Друге регионалне конференције из облигационог права одржане 14. и 15. новембра 2019. на Правном факултету Универзитета у Београду, 233-255.


Цветковић Ђорђевић, В. (2014). О потреби постојања верзионе тужбе у српском праву. Право и привреда 7-9/2014, 339-353.


Цветковић Ђорђевић, В. (2018). Пословодство без налога и правно неосновано обогаћење, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србија (књига 8). Зборник радова, 289-297.


Цветковић Ђорђевић, В. (2020). Правно неосновано обогаћење у англосаксонском праву, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (књига 10), 183-198.


Правни прописи


Закон о парничном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/2011, 49/2013 - одлука УС, 74/2013 - одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020.


Немачки грађански законик, Берлин, 1900.


Француски грађански законик – ФГЗ, Париз, 1804.


Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 - Уставна повеља и Службени гласник РС, бр. 18/2020).


Судска пракса


Пресуда Врховног суда Србије, Прев. 133/81 од 20. октобра 1981. године.


Пресуда Вишег привредног суда, Пж. 3565/95 од 27. јуна 1995. године.

Published
2024/03/12
Section
Originalni naučni rad