ОДНОС КОНДИКЦИЈЕ И ВЕРЗИЈЕ У МОДЕРНОМ ПРАВУ

Aleksandra Stefanović

doi:10.5937/gakv95-37706

Aleksandra Stefanović Saradnica u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu

DOI: https://doi.org/10.5937/gakv95-37706

Ključne reči: Кондикција. – Верзија. – Однос. – Тужба. – Застарелост.

Sažetak

Ауторка у раду анализира тужбу из стицања без основа кроз два института: кондикцију и верзију. Настанак кондикције и верзије се везује за римско право, мада је њихова есенција у модерним правима драстично промењена. Неопходно је одредити их у односу са другим тужбама како би се и путем негативне дефинисаности додатно разјасниле границе ових института као претходни корак у излагању. Треба утврдити њихове међусобне сличности и разлике као и другачија поимања у зависности од становишта правног система о начину уређења тужбе из стицања без основа како би се адекватно употредили. У раду су коришћени су упоредноправни и догматски методи.

Reference

Књиге

Cigoj, S. (1976). Obligacije: sistem splošnega obligacijskega prava v teoriji, sodstvu in primarjalnem pravu. Ljubljana: Uradni list SR Slovenije.

Garner B. А. (2014). Black’s Law Dictionary. 10th edition. St. Paul (USA): Thomson Reuters West.

Marty, G., Raynaud, P. (1961). Droit civil. Paris: Librairie du Recueil Sirey.

Ripert, G. (1950). Le droit privé francais au milieu du XX^e siècle, Paris: Librairie générale de droit et de jurisprudence.

Zimmermann, R. (1996). The Law of Obligations Roman Foundations of the Civilian Tradition. New York (USA): Oxford University Press Inc.

Антић, О. (2010). Облигационо право. 8. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.

Аранђеловић, Д. (1929). Збирка расправа. Београд: Издавачка књижарница ,,Геце Кона“.

Благојевић, Б., Круљ, В. (1983). Коментар Закона о облигационим односима (2. издање). Београд: ,,Савремена администрација“ издавачко-штампарско-књижарска радна организација ООУР ,,Савремена књига“.

Вељковић, Д. (2020а), Коментар Закона о облигационим односима са актуелном судском праксом (том V). Београд: ,,Nova consulting“.

Вељковић, Д. (2020б). Коментар Закона о облигационим односима. Општи део Закона о облигационим односима (II књига). Београд: ,,Nova consulting“.

Ђорђевић, Ж., Станковић, В. (1987). Облигационо право (општи део). Београд: Научна књига.

Јакшић, А. (2019). Грађанско процесно право. 11. издање. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет.

Пајтић, Б., Радовановић, С., Дудаш, А. (2018). Облигационо право. Нови Сад: Центар за издавачку делатност Правног факултета Универзитета у Новом Саду.

Полојац, М. (2018). Практикум за римско право. Текстови и случајеви римских правника из облигационог права. 5. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.

Радишић, Ј. (2017). Облигационо право општи део. 11. издање. Ниш: Центар за публикације Правног факултета у Нишу.

Радованов, А. (2009). Облигационо право општи део. Нови Сад: Универзитет. Привредна академија, Правни факултет.

Станишић, С. (2019). Облигационо право - општи дио - књига трећа. Бања Лука: Факултет правних наука Паневропског Универзита ,,Апеирон".

Станковић, Е., Владетић, С. (2017). Римско право. 2. издање. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.

Станковић, О., Орлић, М. (2016). Стварно право. 9. издање. Београд: Номос доо.

Цветковић Ђорђевић, В. (2015). Кондикција и неосновано обогаћење. Докторска дисертација. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.

Чланци

Descheemaeker, E. (2013). Quasi-contrats et enrichissement injustifié en droit français. Revue trimestrielle de droit civil, 1-26.

Descheemaeker, E. (2018). The New French Law of Unjustified Enrichment, Restitution Law Review (vol. 25), 1-26.

Simonović, I. (2018). International Scientific Conference “Law in the context of addressing the challenges of the contemporary world” Collection of summaries, 455 – 477.

Trnavci, G. (2012). Pravna priroda neosnovanog obogaćenja. Godišnjak Pravnog fakulteta u Banja Luci 2012/1, 247-262.

Vedriš, M. (1988). Stjecanje bez pravne osnove po Zakonu o obligacionim odnosima (neka sporna pitanja). Knjiga o desetogodišnjici Zakona o obligacionim odnosima (I tom). Beograd: Savez udruženja pravnika SR Srbije, 459-686.

Даниловић, Ј. (2001). Неосновано обогаћење. Анали Правног факултета у Београду 1-4/2001, 492-510.

Лутман, К. (2020). Неосновано обогаћење у односу на уговорно, деликтно и стварно право. Одабране теме облигационог права. Зборник радова Друге регионалне конференције из облигационог права одржане 14. и 15. новембра 2019. на Правном факултету Универзитета у Београду, 233-255.

Цветковић Ђорђевић, В. (2014). О потреби постојања верзионе тужбе у српском праву. Право и привреда 7-9/2014, 339-353.

Цветковић Ђорђевић, В. (2018). Пословодство без налога и правно неосновано обогаћење, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србија (књига 8). Зборник радова, 289-297.

Цветковић Ђорђевић, В. (2020). Правно неосновано обогаћење у англосаксонском праву, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (књига 10), 183-198.

Правни прописи

Закон о парничном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/2011, 49/2013 - одлука УС, 74/2013 - одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020.

Немачки грађански законик, Берлин, 1900.

Француски грађански законик – ФГЗ, Париз, 1804.

Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 - Уставна повеља и Службени гласник РС, бр. 18/2020).

Судска пракса

Пресуда Врховног суда Србије, Прев. 133/81 од 20. октобра 1981. године.

Пресуда Вишег привредног суда, Пж. 3565/95 од 27. јуна 1995. године.