САГЛАСНОСТ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА

Ključne reči: Сагласност трећег лица за закључење уговора, пуноважност уговора, дозвола, одобрење.

Sažetak


Предмет рада је сагласност трећег лица за закључење уговора. Досадашњи мањак интересовања правне науке за институт сагласности трећег лица за закључење уговора је последица његове нормативне разуђености. Имајући у виду велики број случајева у којима се захтева сагласност трећег лица за закључење уговора, сагласност која се за закључење уговора захтева је спорадично уређена у деловима прописа који уређују поједине уговоре за чије закључење се сагласност захтева. Стога, рад се бави уговорима који се у правном промету најчешће јављају, а то су уговори у којима учествују ограничено пословно способна лица, као и уређењем сагласности која се захтева за закључење уговора о подзакупу и подлиценци. Предмет овог рада је и анализа досадашњег уређења сагласности у законодавству Републике Србије, као и анализа питања везаних за форму, правну природу и последице непостојања сагласности за закључење уговора. У раду се излаже и упоредноправна анализа решења садржаних у законодавству Немачке, Француске и Швајцарске.

 

Reference

ЛИТЕРАТУРА


Антић, О. (2012). Облигационо право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Визнер, Б. (1978). Коментар Закона о облигационим односима. Загреб: Народне новине.


Влајковић, З. (1986). Појам и врсте уговора о лиценци. Зборник радова 1986 (20), 119-130.


Водинелић, В. (1999). Функције послобне способности малолетника. Право – теорија и пракса 1999 (3).


Ghestin, J., Loiseau, G., Serinet, Y-M. (2013). La formation du contrat – Tome 1: Le contrat – Le consentement.  Paris: LGDJ.


De Leon, H. S., De Leon, H. M. Jr. (2014).  The Law on Obligations and Contracts. Manila: Rex Book Store.


Доловић Бојић, К. (2021). Правно непостојећи уговори, Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Драшкић, М. (2020). Породично право и права детета. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Ђурђевић, Д. (2010). Неутрални правни послови. Анали Правног факултета у Београду 2010 (2).


Константиновић, М. (1996) Облигације и уговори – Скица за законик о облигацијама и уговорима. Београд: Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ.


Константиновић, М. (1969). Облигационо право – према белешкама са предавања професора Др. М. Константиновића. Београд: Савез студената Правног факултета у Београду.


Круљ, В., Благојевић, Б. (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Београд: Савремена администрација.


Орлић, М. (1995). Члан 587: Кад закуподавац може одбити дозволу. Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић). Београд: Савремена администрација.


Орлић, М. (1995). Члан 589: Непосредни захтев закуподавца. Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић). Београд: Савремена администрација.


Павловић, Ђ. (2014). О обвезностима и уговорима уопште. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.


Пајтић, Б., Радовановић, С., Дудаш, А. (2018). Облигационо право. Нови Сад: Правни факултет у Новом Саду.


Перовић, С., Стојановић, Д. (ур.). (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Крагујевац, Горњи Милановац: Културни центар, Правни факултет у Крагујевцу.


Перовић, С. (1990). Облигационо право - књига прва. Београд: Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ.


Перовић, С. (1964). Формални уговори у грађанском праву. Београд: Савез удружења правника Југославије.


Renault-Brahinsky, C. (2019). Droit des obligations. Paris: LGDJ.


Porchy-Simon, S. (2016). Droit civil 2e année: Les obligations. Paris: Dalloz.


Радомировић, И. (2020). Форма пуномоћја за закључење уговора о продаји непокретности, мастер рад одбрањен на Правном факултету универзитета у Београду.


Салма, Ј. (2004). Облигационо право. Нови Сад: Правни факултет Нови Сад.


Smits, J. M. (2017). Contract Law – A Comparative Introduction. Cheltenham, Northhampton: Edward Elgar Pub.


Станковић, О. (ур.). (1996). Лексикон грађанског права. Београд: Номос.


Станковић, О. (1982). Ограничена пословна способност и заступање малолетника од стране њихових родитеља у нашем праву. Анали Правног факултета 1982 (6).


Станковић, О., Водинелић, В. (2007). Увод у грађанско право. Београд: Номос.


Terré, F., Fenouillet, D. (2012). Droit Civil: Les personnes: Perconalité. Incapacité. Protection. Paris: Dalloz.


Thommen, M. (2018). Introduction to Swiss Law. Zurich: Carl Grossmann Publishers.


Youngs, R. (2014). English, French & German Comparative Law. London and New York: Routledge.


 


ДОМАЋИ И МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИ ПРАВА


 


Француски Грађански законик из 1804. године са изменама (Code Civil).


Закон о јавном бележништву, Службени гласник РС, бр. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – др. закон, 93/2014 – др. закон, 121/2014, 6/2015 и 106/2015


Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 – Уставна повеља и Службени гасник РС, бр. 18/2020.


Јавнобележнички пословник, Службени гласник РС, бр. 62/2016, 66/2017, 48/2018, 54/2018, 151/2020 и 59/2022.


Немачки Грађански законик из 1900. године са изменама (Bürgerliches Gesetzbuch).


Породични закон, Службени гласник РС, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015.


Предлог Закона о изменама и допуни Закона о облигационим односима. (2019). Преузето 19. 08. 2022. са: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2019/2883-19.pdf


Преднацрт Грађанског Законика Републике Србије. (2015). Преузето 19. 08. 2022. са: https://www.paragraf.rs/nacrti_i_predlozi/280519-prednacrt-gradjanskog-zakonika-republike-srbije.html


Српски грађански законик – СГЗ од 11. марта 1844. године, са изменама и допунама.


Швајцарски Грађански законик из 1907. године са изменама (Code Civil Suisse).

Objavljeno
2024/03/12
Rubrika
Članci