CONSENT FOR THE CONCLUSION OF THE CONTRACT
Abstract
Summary
The subject of this paper is the consent of the third party to the conclusion of the contract. The current lack of interest in the legal doctrine regarding the institution of third-party consent to the conclusion of the contract is a consequence of its normative disunity. Bearing in mind the large number of cases in which the consent of a third party is required for the conclusion of the contract, the consent is regulated sporadically in certain parts of the regulations that govern separate contracts for which conclusion the consent of the third party is required. Therefore, the paper deals with the most frequent contracts in legal transactions, namely contracts in which persons with limited ability participate, as well as the contracts on sublease and sublicense. The subject of this paper is the analysis of the current legislation regulating consent in the Republic of Serbia, as well as the analysis related to the form, legal nature and consequences of the absence of consent for the conclusion of the contract. Furthermore, the paper presents a comparative legal analysis of the relevant regulation in German, French and Swiss law.
References
ЛИТЕРАТУРА
Антић, О. (2012). Облигационо право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Визнер, Б. (1978). Коментар Закона о облигационим односима. Загреб: Народне новине.
Влајковић, З. (1986). Појам и врсте уговора о лиценци. Зборник радова 1986 (20), 119-130.
Водинелић, В. (1999). Функције послобне способности малолетника. Право – теорија и пракса 1999 (3).
Ghestin, J., Loiseau, G., Serinet, Y-M. (2013). La formation du contrat – Tome 1: Le contrat – Le consentement. Paris: LGDJ.
De Leon, H. S., De Leon, H. M. Jr. (2014). The Law on Obligations and Contracts. Manila: Rex Book Store.
Доловић Бојић, К. (2021). Правно непостојећи уговори, Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Драшкић, М. (2020). Породично право и права детета. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Ђурђевић, Д. (2010). Неутрални правни послови. Анали Правног факултета у Београду 2010 (2).
Константиновић, М. (1996) Облигације и уговори – Скица за законик о облигацијама и уговорима. Београд: Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ.
Константиновић, М. (1969). Облигационо право – према белешкама са предавања професора Др. М. Константиновића. Београд: Савез студената Правног факултета у Београду.
Круљ, В., Благојевић, Б. (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Београд: Савремена администрација.
Орлић, М. (1995). Члан 587: Кад закуподавац може одбити дозволу. Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић). Београд: Савремена администрација.
Орлић, М. (1995). Члан 589: Непосредни захтев закуподавца. Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић). Београд: Савремена администрација.
Павловић, Ђ. (2014). О обвезностима и уговорима уопште. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Пајтић, Б., Радовановић, С., Дудаш, А. (2018). Облигационо право. Нови Сад: Правни факултет у Новом Саду.
Перовић, С., Стојановић, Д. (ур.). (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Крагујевац, Горњи Милановац: Културни центар, Правни факултет у Крагујевцу.
Перовић, С. (1990). Облигационо право - књига прва. Београд: Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ.
Перовић, С. (1964). Формални уговори у грађанском праву. Београд: Савез удружења правника Југославије.
Renault-Brahinsky, C. (2019). Droit des obligations. Paris: LGDJ.
Porchy-Simon, S. (2016). Droit civil 2e année: Les obligations. Paris: Dalloz.
Радомировић, И. (2020). Форма пуномоћја за закључење уговора о продаји непокретности, мастер рад одбрањен на Правном факултету универзитета у Београду.
Салма, Ј. (2004). Облигационо право. Нови Сад: Правни факултет Нови Сад.
Smits, J. M. (2017). Contract Law – A Comparative Introduction. Cheltenham, Northhampton: Edward Elgar Pub.
Станковић, О. (ур.). (1996). Лексикон грађанског права. Београд: Номос.
Станковић, О. (1982). Ограничена пословна способност и заступање малолетника од стране њихових родитеља у нашем праву. Анали Правног факултета 1982 (6).
Станковић, О., Водинелић, В. (2007). Увод у грађанско право. Београд: Номос.
Terré, F., Fenouillet, D. (2012). Droit Civil: Les personnes: Perconalité. Incapacité. Protection. Paris: Dalloz.
Thommen, M. (2018). Introduction to Swiss Law. Zurich: Carl Grossmann Publishers.
Youngs, R. (2014). English, French & German Comparative Law. London and New York: Routledge.
ДОМАЋИ И МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИ ПРАВА
Француски Грађански законик из 1804. године са изменама (Code Civil).
Закон о јавном бележништву, Службени гласник РС, бр. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – др. закон, 93/2014 – др. закон, 121/2014, 6/2015 и 106/2015
Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 – Уставна повеља и Службени гасник РС, бр. 18/2020.
Јавнобележнички пословник, Службени гласник РС, бр. 62/2016, 66/2017, 48/2018, 54/2018, 151/2020 и 59/2022.
Немачки Грађански законик из 1900. године са изменама (Bürgerliches Gesetzbuch).
Породични закон, Службени гласник РС, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015.
Предлог Закона о изменама и допуни Закона о облигационим односима. (2019). Преузето 19. 08. 2022. са: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2019/2883-19.pdf
Преднацрт Грађанског Законика Републике Србије. (2015). Преузето 19. 08. 2022. са: https://www.paragraf.rs/nacrti_i_predlozi/280519-prednacrt-gradjanskog-zakonika-republike-srbije.html
Српски грађански законик – СГЗ од 11. марта 1844. године, са изменама и допунама.
Швајцарски Грађански законик из 1907. године са изменама (Code Civil Suisse).
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.