TRANSFER OF EMPLOYEES AS A MEASURE TO ADDRESS COLLECTIVE REDUNDANCY
Abstract
ABSTRACT: Collective redundancy is an ever-present problem in many sectors and organizations, especially at a time when technology and automation are changing the way the labor market functions. This issue is not only a challenge for individuals who lose their jobs, but also for companies, communities and society as a whole. There are many reasons for redundancy. Technological advances often replace labor with machines and software, thus reducing the need for manual workers. Also, globalization allows companies to move production to countries where labor costs are lower. In addition, inefficient organization of work within the company or economic crisis can lead to a certain number of employees becoming redundant. The consequences of this situation are profound, because individuals who lose their jobs face financial problems, and at the same time, society is faced with the growth of unemployment, which can lead to an increase in poverty, social tensions and a decrease in overall economic activity. One of the key solutions is moving the employee to another workplace, which is what this paper will deal with. Transfer to another workplace is one of the key measures used to improve employment and efficient human resources management, which avoids the collective dismissal of all employees. This practice enables employees to move from one workplace to another, within the same organization or even within a wider system, with the aim of solving the problem of surplus labor, filling deficit positions and optimizing work processes. Therefore, this article will analyze precisely the transfer of an employee to another workplace, as a measure to solve the excess of employees, with reference to problems in practice.
References
Aleksynska, M., Muller A. (2020). The regulation of collective dismissals: Economic rationale and legal practice. ILO Working Paper 4, Geneva.
Балножан, К. (2021). Посебна заштита запослених с породичним дужностима од отказа уговора о раду. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 93 (1).
Borghouts – van de Pas, I., Bosmans, M., Freese, C. (2021). Unemployment prevention: The role of Human Resource Management in job-to-job transitions in the event of redundancy. European Journal of Social Security, 23 (2).
Божичић, Д. (2022). Употреба софтвера за праћење резултата рада запослених и отказ уговора о раду. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 94 (2).
Јашаревић, С. (2013). Радни однос – тенденције у пракси и регулативи. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 47 (3).
Јовановић, П. (2009). Питање вишка запослених у међународном и нашем праву. Зборник раднова Правног факултета у Новом Саду, 43 (3).
Ковачевић, Љ. (2015). Правне последице упућивања понуде за измену елемената уговора о раду, са посебним освртом на премештај запосленог. Право и привреда, 53 (4-6).
Ковачевић, Љ. (2016). Ваљани разлози за отказ уговора о раду. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.
Ковачевић, Љ. (2021). Заснивање радног односа. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.
Koвачевић, Љ. (2024). Дигитализација и аутоматизација рада као предмет колективног преговарања, у: Јелена Перовић-Вујачић (ур.), „Право на правду – Изазови савременог доба. Зборник радова 37. сусрета Копаоничке школе природног права Слободан Перовић“, Београд: Копаоничка школа природног права Слободан Перовић, том II.
Ковачевић, Т. (2022). Делотворност домаћег система заштите потраживања запослених у случају стечаја послодавца. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 94 (2).
Ковачевић, Т. (2024). „Измене елемената уговора о раду“, докторска дисертација (необјављена). Универзитет у Београду – Правни факултет.
Ковачевић Перић, С. (2015). Анекс уговора о раду – измена уговорених услова рада. Радно и социјално право, 53 (7-9).
Лазаревић, А. (2019). „Радни спорови у вези са колективним отпуштањем запослених и методи за њихово решавање“, докторска дисертација (необјављена). Универзитет у Београду – Правни факултет.
Лубарда, Б. (2013). Радно право – Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво.
Martinon, A. (2005). Essai sur la stabilité du contrat de travail a dureé indetermineé. Dalloz, Paris, 48.
Radovanović, V. (2023). International standards and authorizations of labor inspection in agriculture in case of termination of employment relationship. Economics of Agriculture, 70 (1).
Radovanović, V., Radovanović, J. (2024). Minimum wage – the rule instead of the exception in the labor market. Pravo – teorija i praksa, 41 (1).
Извори права
Закон о раду, Сл. гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење.
Судска пракса
Пресуда Eвропског суда правде у предмету C-55/02 (Commission of the European Communities v. Portuguese Republic) oд 12.10.2004. године, ECLI:EU:C:2004:139
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 1379/2013 од 18.12.2013. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 620/2016 од 28.10.2016. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 бр. 968/2017 од 25.05.2017. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 618/2016 од 31.01.2018. године.
Мишљења ресорног министарства
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, мишљење број: 011-00-975/2006-07 од 06.09.2006. године.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, мишљење број: 011-00-672/2006-02 од 26.10.2006. године.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.