ПРЕМЕШТАЈ ЗАПОСЛЕНОГ НА ДРУГИ ПОСАО КАО МЕРА РЕШАВАЊА ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ
Sažetak
САЖЕТАК: Вишак запослених представља све присутнији проблем у многим секторима и организацијама, нарочито у времену у којем дигитализација и аутоматизација рада мењају начин на који функционише тржиште рада. Ово питање није само изазов за појединце чији послови бивају редефинисани или чак укинути, већ и за компаније и друштво у целини. Разлози за појаву вишка запослених су бројни. Технолошки напредак често замењује радну снагу машинама и софтверима, док глобализација омогућава компанијама да премештају производњу у земље где су трошкови рада нижи. Поврх тога, неефикасна организација рада унутар предузећа или економске и финансијске кризе, попут кризе изазване пандемијом заразне болести Ковид-19, и климатске промене, могу довести до тога да одређени број запослених постане сувишан. Последице оваквог стања су дубоке, јер се појединци који остану без посла суочавају са финансијским проблемима, док се друштво суочава са растом незапослености, што може довести до повећања сиромаштва, социјалних тензија и смањења укупне економске активности. Међутим, постоје и решења која могу помоћи у превазилажењу овог проблема. То посебно важи за различите инструменте за решавање вишка запослених, од којих су најважније мере за запошљавање, укључујући премештај запосленог на други посао, чему је посвећен и овај чланак. Премештај на други посао представља једну од кључних мера која се користи за унапређење запошљавања и ефикасно управљање људским ресурсима, чиме се избегава колективно отпуштање. Ова пракса омогућава запосленима прелазак са једног посла на други, унутар исте организације или чак у оквиру ширег система, са циљем решавања проблема вишка запослених, попуњавања дефицитарних позиција и оптимизације радних процеса. Дакле, овај чланак ће анализирати мере за решавање вишка запослених, са посебним освртом на премештај запосленог на други посао, као меру за решавање вишка запослених, уз уочавање проблема везаних за закључивање анекса уговора о раду, то шта се сматра другим „одговарајућим“ послом, неповољан положај запослених на одређено време, и злоупотребу послодавчевих овлашћења везаних за одређивање мера за запошљавање.
Reference
Aleksynska, M., Muller A. (2020). The regulation of collective dismissals: Economic rationale and legal practice. ILO Working Paper 4, Geneva.
Балножан, К. (2021). Посебна заштита запослених с породичним дужностима од отказа уговора о раду. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 93 (1).
Borghouts – van de Pas, I., Bosmans, M., Freese, C. (2021). Unemployment prevention: The role of Human Resource Management in job-to-job transitions in the event of redundancy. European Journal of Social Security, 23 (2).
Божичић, Д. (2022). Употреба софтвера за праћење резултата рада запослених и отказ уговора о раду. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 94 (2).
Јашаревић, С. (2013). Радни однос – тенденције у пракси и регулативи. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 47 (3).
Јовановић, П. (2009). Питање вишка запослених у међународном и нашем праву. Зборник раднова Правног факултета у Новом Саду, 43 (3).
Ковачевић, Љ. (2015). Правне последице упућивања понуде за измену елемената уговора о раду, са посебним освртом на премештај запосленог. Право и привреда, 53 (4-6).
Ковачевић, Љ. (2016). Ваљани разлози за отказ уговора о раду. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.
Ковачевић, Љ. (2021). Заснивање радног односа. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.
Koвачевић, Љ. (2024). Дигитализација и аутоматизација рада као предмет колективног преговарања, у: Јелена Перовић-Вујачић (ур.), „Право на правду – Изазови савременог доба. Зборник радова 37. сусрета Копаоничке школе природног права Слободан Перовић“, Београд: Копаоничка школа природног права Слободан Перовић, том II.
Ковачевић, Т. (2022). Делотворност домаћег система заштите потраживања запослених у случају стечаја послодавца. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 94 (2).
Ковачевић, Т. (2024). „Измене елемената уговора о раду“, докторска дисертација (необјављена). Универзитет у Београду – Правни факултет.
Ковачевић Перић, С. (2015). Анекс уговора о раду – измена уговорених услова рада. Радно и социјално право, 53 (7-9).
Лазаревић, А. (2019). „Радни спорови у вези са колективним отпуштањем запослених и методи за њихово решавање“, докторска дисертација (необјављена). Универзитет у Београду – Правни факултет.
Лубарда, Б. (2013). Радно право – Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво.
Martinon, A. (2005). Essai sur la stabilité du contrat de travail a dureé indetermineé. Dalloz, Paris, 48.
Radovanović, V. (2023). International standards and authorizations of labor inspection in agriculture in case of termination of employment relationship. Economics of Agriculture, 70 (1).
Radovanović, V., Radovanović, J. (2024). Minimum wage – the rule instead of the exception in the labor market. Pravo – teorija i praksa, 41 (1).
Извори права
Закон о раду, Сл. гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење.
Судска пракса
Пресуда Eвропског суда правде у предмету C-55/02 (Commission of the European Communities v. Portuguese Republic) oд 12.10.2004. године, ECLI:EU:C:2004:139
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 1379/2013 од 18.12.2013. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 620/2016 од 28.10.2016. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 бр. 968/2017 од 25.05.2017. године.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 2 618/2016 од 31.01.2018. године.
Мишљења ресорног министарства
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, мишљење број: 011-00-975/2006-07 од 06.09.2006. године.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, мишљење број: 011-00-672/2006-02 од 26.10.2006. године.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.