Criminal Law and the Adequacy of Environmental Protection – International Legal Standards and Serbia’s Substantive Criminal Legislation – Compatible or Not?
Abstract
This paper explains the importance of the protection of the environment through criminal law in a legal state characterized by the rule of law. In this context, special attention is paid to the influence of fundamental international legal standards pertaining to environmental protection on the specific normative concept of the protection of the environment through criminal law in Serbia. Emphasizing that the protection of the environment through criminal law has an ultima ratio character, the paper also focuses on defining the basic elements of environmental protection law, both within national legal frameworks and from the standpoint of the impact of relevant international legal sources, in connection with responses through criminal law in this field.
International standards in the field of environmental protection, which are applied in the national legal system either through so-called implementation mechanisms or, in certain cases, directly, hold particular importance when assessing the adequacy of the protection of the environment through criminal law. The paper includes an analysis of the principal international standards concerning the environment that are contained in relevant international legal sources, such as certain international treaties/agreements/conventions. It also clarifies the dominant ratio legis of crimes against the environment under the Criminal Code of the Republic of Serbia, with an explanation of the general ratio legis for such crimes, combined with defining the ratio legis of individual crimes classified, according to the statutory systematics, as crimes against the environment. In the conclusion, the paper particularly emphasizes that the immense importance of the protection of the environment through criminal law stems from the crucial significance of a healthy and preserved environment for human health. This importance, based on relevant constitutional provisions, is manifested and advanced through the development of mechanisms for adequate protection of the environment through criminal law. An analysis of the relevant criminal-law norms shows that, from a normative standpoint, the protection of the environment through criminal law in the Republic of Serbia is adequately conceived, whereas certain weaknesses in the application of these specific criminal-law norms exist in practice, especially when it comes to detecting and proving crimes against the environment.
References
Бабић, М., Марковић, И. (2013). Кривично право – општи дио. Бања Лука: Правни факултет Универзитета у Бањој Луци.
Бајовић, В. (2023). Правни статус животиња – покретне ствари или нешто више? Зборник: Казнена реакција у Србији, XIII део, едиција Crimen. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Бајовић, В. (2024). Убијање, злостављање и напуштање животиња у Србији – (не)примена законских одредби. Раскршћа међународног кривичног права и кривичног права – реформа правосудних закона Републике Србије. Зборник радова са међународне научне конференције: „Однос међународног и националног кривичног права“, (ур. Шкулић, М., Етински, Р., Миљуш, И., Шкундрић, А.), Том II. Београд: Удружење за међународно кривично право и Правни факултет Универзитета у Београду.
Brownlie, I. (1999). Principles of Public International Law. Oxford – New York: “Oxford University Press”
Galliher, J. F. (1989). Criminology – Human Rights, Criminal Law and Crime. New Jersey: Englewood Criffs “Prentice Hall”.
Вуковић, И. (2021). Кривично право – општи део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Етински, Р. (2010). Међународно јавно право. Београд: Службени гласник.
Игњатовић, Ђ. (2023). Зелена криминологија и контрола криминалитета. Crimen, Vol. 14, бр. 1/2023, Београд.
Ipsen, K. (1990). Völkerrecht. München: “Verlag C. H. Beck”.
Jescheck, H. H., Weigend, T. (1996). Lehrbuch des Strafrechts – Allgemeiner Teil, Fünfte vollständig neuberarbeitete und erweiterte Auflage. Berlin: „Duncker & Humblot“.
Крећа, М. (2010). Међународно јавно право, четврто измењено и допуњено издање. Београд: Правни факултет у Београду.
Кривокапић, Б. (2010). Лексикон међународног јавног права. Београд: Службени гласник.
Лукић, Н. (2023). Зелена криминологија. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Reichart, M. (1999). Umweltschutz durch völkerrechtliches Strafrecht. Frankfurt am Main, Berlin, Bern, New York, Paris, Wien: Peter Lang – Europäischer Verlag der Wissenschaften.
Roxin, C. (1998). Strafverfahrensrecht, 25. Auflage. München: Verlag C. H. Beck.
Roxin, C., Greco, L. (2020). Strafrecht Allgemeiner Teil Band I Grundlage. Der Aufbau der Verbrechenslehre, 5. Auflage. München: Verlag C. H. Beck.
Sivadó, M. (2022). Zelena kriminologija. Novi Sad: Glasnik Advokatske komore Vojvodine, br. 94 (3), 824–856.
Стојановић, З., Перић, О. (2009). Кривично право – посебни део, XIII издање. Београд.
Стојановић, З. (2023). Кривично право – посебни део, 22. издање. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Стојановић, З. (2024). Коментар Кривичног законика, тринаесто измењено и допуњено издање. Београд: Службени гласник.
Стојановић, З. (2024). Кривично право – општи део, двадесетосмо измењено и допуњено издање. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Faure, M. and Heine, G. (2000). Environmental Criminal Law in the European Union. Freiburg im Breisgau: Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht.
Heine, G. (1997). (Hrsg.) Umweltstrafrecht in mittel – und südeuropäschen Ländern. Freiburg im Breisgau: Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht.
Шкулић, М. (2011). Међународноправна заштита животне средине – права и обавезе државе. Зборник: Приручник за заштиту животне средине. Београд: Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.
Škulić, M. (2015). National Report – Serbia, у: Dünkel, F., Grzywa-Holten, J., Horsfield, P. (Ed.) Restorative Justice and Mediation in Penal Matters – A stock-taking of legal issues implementation strategies and outcomes in 36 European countries, Vol. 2, Band 50/2. University of Greifswald: Forum Verlag Godesberg, Schriften zum Strafvollzug, Jugendstrafrecht und zur Kriminologie.
Шкулић, М. (2022). Међународно кривично право – просторно важење кривичног права, кривично право међународног порекла, међународна кривичноправна помоћ, зачеци кривичног права ЕУ. Београд: Службени гласник.
Шкулић, М. (2022). Међународно кривично право, друго издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Шкулић, М. (2023). Кривично право Сједињених Америчких Држава. Београд: Службени гласник.
Шкулић, М. (2023). Уставноправна заштита животне средине. Нови Сад: Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 4/2023.
Шкулић, М. (2024). Кривично процесно право, 14. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Шкулић, М. (2024). Криминалистика, 2. измењено и допуњено издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Škulić, M. and Miljuš, I. (2024). The impact of Basic Victimological Conceptions and the idea of Restorative Justice on the position of the injured party in Criminal procedure: A Review of international Standards. The Position of Victims in the Republic of Serbia (eds. Kolaković Bojović, M., Stevanović, I.). International scientific thematic conference (Palic, 12–13 June 2024). Belgrade: Institute of Criminological and Sociological Research.
Шкундрић, А. (2023). Екоцид у међународном кривичном праву. Зборник: Раскршћа међународног кривичног права и кривичног права – реформа правосудних закона Републике Србије, (ур. Шкулић, М., Миљуш, И. и Шкундрић, А.). Београд: Удружење за међународно кривично право и Правни факултет Универзитета у Београду.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.