Krivično pravo i adekvatnost zaštite životne sredine – međunarodni pravni standardi i materijalno krivično zakonodavstvo srbije – usaglašenost ili ne ?
Sažetak
U radu se objašnjava značaj krivičnopravne zaštite životne sredine u pravnoj državi koja se odlikuje vladavinom prava. U tom se kontekstu posebno objašnjava uticaj osnovnih međunarodnopravnih standarda koji se tiču zaštite životne sredine na konkretnu normativnu koncepciju krivičnopravne zaštite životne sredine u Srbiji. U radu se, uz isticanje da je krivičnopravna zaštita životne sredine ultima ratio karaktera, poklanja pažnja i definisanju osnovnih elemenata prava zaštite životne sredine, kako u nacionalnim pravnim okvirima, tako i sa stanovišta dejstva relevantnih međunarodnopravnih izvora, povezano sa krivičnopravnom reakcijom u toj sferi.
Međunarodni standardi u oblasti zaštite životne sredine koji se u nacionalnom pravnom sistemu primenjuju bilo putem tzv. implementacionih mehanizama, bilo nekada i neposredno, imaju posebnu važnost kada se radi o oceni adekvatnosti krivičnopravne zaštite životne sredine. Rad sadrži analizu osnovnih međunarodnih standarda koji se tiču životne sredine, sadržanih u relevantnim međunarodnim izvorima prava, poput određenih međunarodnih ugovora/sporazuma/konvencija. U radu se objašnjava i dominantan ratio legis krivičnih dela protiv životne sredine u Krivičnom zakoniku Srbije, uz objašnjenje opšteg ratio legis-a tih krivičnih dela, kombinovano sa definisanjem ratio legis-a pojedinih krivičnih dela svrstanih prema zakonskoj sistematici u grupu krivičnih dela protiv životne sredine. U zaključku se posebno ističe da ogromna važnost krivičnopravne zaštite životne sredine proizlazi iz enormne važnosti zdrave i očuvane životne sredine po zdravlje ljudi, što se na temelju relevantnih ustavnopravnih odredbi manifestuje i razvijanjem mehanizama adekvatne krivičnopravne zaštite životne sredine. Analizom relevantnih krivičnopravnih normi može se uočiti da je u normativnom smislu krivičnopravna zaštita životne sredine u Republici Srbiji adekvatno koncipirana, a da određene slabosti u primeni konkretnih krivičnopravnih normi te vrste postoje u praksi, a posebno u sferi otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela protiv životne sredine.
Reference
Бабић, М., Марковић, И. (2013). Кривично право – општи дио. Бања Лука: Правни факултет Универзитета у Бањој Луци.
Бајовић, В. (2023). Правни статус животиња – покретне ствари или нешто више? Зборник: Казнена реакција у Србији, XIII део, едиција Crimen. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Бајовић, В. (2024). Убијање, злостављање и напуштање животиња у Србији – (не)примена законских одредби. Раскршћа међународног кривичног права и кривичног права – реформа правосудних закона Републике Србије. Зборник радова са међународне научне конференције: „Однос међународног и националног кривичног права“, (ур. Шкулић, М., Етински, Р., Миљуш, И., Шкундрић, А.), Том II. Београд: Удружење за међународно кривично право и Правни факултет Универзитета у Београду.
Brownlie, I. (1999). Principles of Public International Law. Oxford – New York: “Oxford University Press”
Galliher, J. F. (1989). Criminology – Human Rights, Criminal Law and Crime. New Jersey: Englewood Criffs “Prentice Hall”.
Вуковић, И. (2021). Кривично право – општи део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Етински, Р. (2010). Међународно јавно право. Београд: Службени гласник.
Игњатовић, Ђ. (2023). Зелена криминологија и контрола криминалитета. Crimen, Vol. 14, бр. 1/2023, Београд.
Ipsen, K. (1990). Völkerrecht. München: “Verlag C. H. Beck”.
Jescheck, H. H., Weigend, T. (1996). Lehrbuch des Strafrechts – Allgemeiner Teil, Fünfte vollständig neuberarbeitete und erweiterte Auflage. Berlin: „Duncker & Humblot“.
Крећа, М. (2010). Међународно јавно право, четврто измењено и допуњено издање. Београд: Правни факултет у Београду.
Кривокапић, Б. (2010). Лексикон међународног јавног права. Београд: Службени гласник.
Лукић, Н. (2023). Зелена криминологија. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Reichart, M. (1999). Umweltschutz durch völkerrechtliches Strafrecht. Frankfurt am Main, Berlin, Bern, New York, Paris, Wien: Peter Lang – Europäischer Verlag der Wissenschaften.
Roxin, C. (1998). Strafverfahrensrecht, 25. Auflage. München: Verlag C. H. Beck.
Roxin, C., Greco, L. (2020). Strafrecht Allgemeiner Teil Band I Grundlage. Der Aufbau der Verbrechenslehre, 5. Auflage. München: Verlag C. H. Beck.
Sivadó, M. (2022). Zelena kriminologija. Novi Sad: Glasnik Advokatske komore Vojvodine, br. 94 (3), 824–856.
Стојановић, З., Перић, О. (2009). Кривично право – посебни део, XIII издање. Београд.
Стојановић, З. (2023). Кривично право – посебни део, 22. издање. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Стојановић, З. (2024). Коментар Кривичног законика, тринаесто измењено и допуњено издање. Београд: Службени гласник.
Стојановић, З. (2024). Кривично право – општи део, двадесетосмо измењено и допуњено издање. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Faure, M. and Heine, G. (2000). Environmental Criminal Law in the European Union. Freiburg im Breisgau: Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht.
Heine, G. (1997). (Hrsg.) Umweltstrafrecht in mittel – und südeuropäschen Ländern. Freiburg im Breisgau: Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht.
Шкулић, М. (2011). Међународноправна заштита животне средине – права и обавезе државе. Зборник: Приручник за заштиту животне средине. Београд: Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.
Škulić, M. (2015). National Report – Serbia, у: Dünkel, F., Grzywa-Holten, J., Horsfield, P. (Ed.) Restorative Justice and Mediation in Penal Matters – A stock-taking of legal issues implementation strategies and outcomes in 36 European countries, Vol. 2, Band 50/2. University of Greifswald: Forum Verlag Godesberg, Schriften zum Strafvollzug, Jugendstrafrecht und zur Kriminologie.
Шкулић, М. (2022). Међународно кривично право – просторно важење кривичног права, кривично право међународног порекла, међународна кривичноправна помоћ, зачеци кривичног права ЕУ. Београд: Службени гласник.
Шкулић, М. (2022). Међународно кривично право, друго издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Шкулић, М. (2023). Кривично право Сједињених Америчких Држава. Београд: Службени гласник.
Шкулић, М. (2023). Уставноправна заштита животне средине. Нови Сад: Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 4/2023.
Шкулић, М. (2024). Кривично процесно право, 14. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Шкулић, М. (2024). Криминалистика, 2. измењено и допуњено издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Škulić, M. and Miljuš, I. (2024). The impact of Basic Victimological Conceptions and the idea of Restorative Justice on the position of the injured party in Criminal procedure: A Review of international Standards. The Position of Victims in the Republic of Serbia (eds. Kolaković Bojović, M., Stevanović, I.). International scientific thematic conference (Palic, 12–13 June 2024). Belgrade: Institute of Criminological and Sociological Research.
Шкундрић, А. (2023). Екоцид у међународном кривичном праву. Зборник: Раскршћа међународног кривичног права и кривичног права – реформа правосудних закона Републике Србије, (ур. Шкулић, М., Миљуш, И. и Шкундрић, А.). Београд: Удружење за међународно кривично право и Правни факултет Универзитета у Београду.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.