LEGAL ASPECT OF GENOME EDITING IN HUMAN MEDICINE

  • Ranko Sovilj Institut duštvenih nauka
DOI: https://doi.org/10.5937/gakv92-25637
Keywords: genome editing; biomedicine; genetic engineering

Abstract


      Перманентни развој нових технологија у области биомедицине и генетике отвара бројна, до сада нерешена, правна питања. Полазна теза истраживања је како заштити право појединца да ужива у предностима научно-технолошког развоја, уз истовремено подстицање напретка у науци и технологијама. Последњих година актуелизовало се питање едитовања генома у хуманој медицини. Употребом нормативног и компаративног метода, аутор указује на различита легислативна решења у поступку едитовања људског генома. Узимајући у разматрање да не постоје јединствена правила којима се регулише едитовање генома, аутор констатује да је неопходно правно уредити поступак едитовања људског генома, обезбедити транспарентност научног истраживања, односно употребу добијених резултата на основу спроведених истраживања у научне сврхе, као и заштиту података особа које су учествовале у поступку едитовања генома.

References

Gallagher, J. (2015). MPs say yes to three-person babies. Преузето 07. 02. 2020. са https://www.bbc.com/news/health-31069173
Ђукановић, А. (2016). Заштита људских права и нове тахнологије. Савремени међународни економски и правни поредак. Институт за међународну политику и привреду. Београд

Калинић, Ј. (2019). Како регулисати едитовање ДНК људи. Преузето 05. 02. 2020. са https://ba.voanews.com/a/kako-regulisati-editovanje-dnk-ljudi/4866197.html
Published
2020/08/31
Issue
Vol. 92 No. 1 (2020): Glasnik Advokatske komore Vojvodine
Section
Pregledni rad

 

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

 

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.