Nullity as prerequisite for contract conversion
Abstract
ABSTRACT: Although adopted back in 1978, the conversion (lat. Conversio) is one of the institutes to which no significant attention has been paid in our doctrine. In teaching books that cover the subject of the general part of civil law, and those which serve to teach the law of obligations, this institute is explained laconically – in most cases, apart from the legal definition, we find only the area of application and examples of conversion. We were unable to find monographs on the subject of conversion. On the other hand, in foreign literature, mostly German and Italian, we find a large number of monographs on the topic of conversion. This paper has one part of the norm that prescribes conversion for its subject, and that is the nullity of the contract, which is prescribed as one of conditions for application of conversion. The area of application of the conversion seems to be precisely and clearly defined, especially having in mind the text of the norm and the place of the norm within the Law on obligations, and in the following lines we will see if this is really the case. While searching for the answer, we also used the comparative method. The area of application of the conversion was considered - and we did not limit ourselves to null contracts, but we also considered the possibility of application to non-existent, avoidable, partially null and partially avoidable contracts, and to valid contracts. Within null contracts, special attention was paid to illegal and immoral ones, and within non-existent ones - to a simulated contract.
References
ДОМАЋЕ КЊИГЕ
Антић, О. (2008). Облигационо право, друго измењено и допуњено издање, Службени гласник, Београд
Бикић, А. (2004). Облигационо право, опћи дио, Универзитетска књига, Сарајево
Богишић, В. (1898). Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору, друго измијењено издање тискано у Државној штампарији на Цетињу, Цетиње
Букљаш, И. (1980). Коментар Закона о обвезним односима, Опћи и посебни дио облигација, Процес, Загреб
Ведриш, М.; Кларић, П. (1987). Основе имовинског права, Опћи дио, стварно, обвезно и насљедно право, шесто издање, Народне новине, Загреб
Водинелић, В. (2017). Грађанско право Увод у грађанско право и Општи део грађанског права, треће неизмењено издање, Београд
Вучковић, М. (1989). Облигационо право, Савремена администрација, Београд
Голдштајн, А.; Барбић, Ј.; Ведриш, М.; Матић, Ж.; (1979). Обвезно право, Прва књига, II измијењено и допуњено издање, Информатор, Загреб
Дудаш, А. (2012). Кауза облигационих уговора, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад
Констатиновић, М. (1996). Облигације и уговори, Скица за Законик о облигацијама и уговорима, Службени гласник, Београд
Модул 6, Грађанска област, Уговори, Високи судски и тужилачки савјет БиХ, (2006)
Мораит, Б. (1997). Облигационо право, Књига прва, Атлантик ББ, Бања Лука
Николић, Д. (2008). Увод у систем грађанског права, девето издање, Нови Сад
Пајтић, Б.; Радовановић, С.; Дудаш, А. (2018). Облигационо право, Нови Сад
Перовић, С. (1975). Забрањени уговори, Београд
Попов, Д. (2016). Грађанско право (општи део), тринаесто измењено и допуњено издање, Нови Сад
Правна енциклопедија 1, Савремена администрација, Београд (1985)
Рашовић, З. (2006). Грађанско право, Увод, Правни факултет у Подгорици, Подгорица
Салма, Ј. (2009). Облигационо право, Нови Сад
Симоновић, И. (2012). Реституција у грађанском праву – Домашај примене, докторска дисертација Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш
Ступар, М. (1962). Грађанско право, Општи део, Савремена администрација, Београд
СТРАНЕ КЊИГЕ
Berneith, D. (2016). Die Konversion: Eine rechtsdogmatische und am Parteiwillen orientierte Untersuchung des § 140 BGB unter besonderer Beruecksichtigung nichtiger Verfuegungen von Todes wegen und Nachfolgeklausen bei Personengesellschaften, (German Edition) 1st Edition, Kindle Edition, Frankfurt am Main
Diez Soto, C.M. (1994). La conversión del contrato nulo: Su configuración en el Derecho comparado y su admisibilidad en el Derecho español,
Gabrielli E. (2012). Commentario del Codice civile, Libro IV – Titolo II: Dei contratti in generale, artt. 1387-1424; Art. 1424 – Conversione del contratto nullo, Torino, commento di Maddalena Rabitti
Galgano, F. (2010) . Trattato di diritto civile, Volume Secondo, Le obbligazioni in generale, Il contratto in generale, I singoli contratti, seconda edizione accresciuta, Padova
Gandolfi, G. (1990). La conversione dell'atto invalido. 2) Il problema in proiezione europea, Milano 1988, reimp.
Giaimo, G. (2012). Il Codice civile., Commentario ; Art. 1424, Giuffrè, Milano
Krampe, C. (1980). Die Konversion des Rechtsgeschafts, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Main
Ligteringen, I.P.M. (2016). Privaatrechtelijke gevolgen van een schending van het mededingingsrecht, Proefschrift ter verkrijging van de graad van doctor aan de Radboud Universiteit, Wolters Kluwer – Nijmegen
Zimmermann, R. (1996). The Law of Obligations, Roman Foundations of the Civilian Tradition, Clarendon Press, Oxford
СТРАНИ ЧЛАНЦИ
Cinque, M. (2003). Conversione dell contratto nullo: rilevabilita ex officio e contratto contrario a norme imperative, in Nuova giur. Civ. Comm. 2003 I, 841-852
Gandolfi, G. (1964). "Introduzione metodologica allo studio storico della 'conversione'", Ius. Rivista di scienze giuridiche, Università Cattolica del Sacro Cuore, Milán, Vol. XV, 212.
Peeraer, F. (2014) “Nietigverklaring vs. gerechtelijke conversie van een contract of van een contractueel beding” in S. Stijns en P. Wéry (eds.), De rol van derechter in het contract, die Keure, Brugge, 321-372.
ДОМАЋИ ЧЛАНЦИ
Доловић Бојић, K.(2020). „О конверзији уговора у српском праву са посебним освртом на судску конверзију“, Анали Правног факултета Универзитета у Београду, година LXVIII 1/2020, 146-163
Доловић, K. (2011). „Непостојећи уговор“, Анали Правног факултета Универзитета у Београду, година LIX број 2/2011, 263-278
Дудаш, A. (2013). „Правна релевантност циља у немачком праву“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду,1/2013, 271-289
Трифуновић, П. (2019). „Конверзија уговора са посебним освртом на ,,швајцарце" “, Правна ријеч, часопис за правну теорију и праксу, 59/2019, 253-266
ДОМАЋЕ ЗАКОНОДАВСТВО
Закон о облигационим односима Републике Србије ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ i 57/89, " Сл. лист СРЈ ", br. 31/93 i "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља)
Преднацрт Грађанског законика https://www.paragraf.rs/nacrti_i_predlozi/280519-prednacrt-gradjanskog-zakonika-republike-srbije.html
Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима (Службени гласник РС бр. 31/19)
СТРАНО ЗАКОНОДАВСТВО
Њемачки грађански законик
Италијански грађански законик
Португалски грађански законик
Грађански законик Низоземске
ИНТЕРНЕТ РЕСУРСИ
http://www.dgsi.pt/jstj.nsf/954f0ce6ad9dd8b980256b5f003fa814/c8acafcc2770d043802576b8004184ee
http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/seminari-2019/69-186banja-luka-forma-obligacionih-ugovora-i-pravne-posljedice-povrede-bitne-forme-ugovora/2643-materijal-j-pusac/file
СУДСКЕ ОДЛУКЕ
- Врховни суд Србије, Рев. 1424/02 од 03.10.2002.
- Пресуда Врховног суда Србије, Гзз-96/88 од 13.12.1988. године.
- Врховни суд Србије, Рев. 2339/99 од 30.12.1999. године
- Решење Вишег привредног суда у Београду, 9766/96 од 12.2.1997. године.
- Правно схватање Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 2. априла 2019. године везано за пуноважност валутне клаузуле код уговора о кредиту у швајцарским францима и конверзија (Билтен 1/19)
- 43 VS BiH, Rev. 647/89, od 18.05.1990. – Bilten SP VS BiH 4/90 – 33
- ВКС број Рев 1663/2016 од 24.05.2017. године
- Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж 878/2010 од 24. септембра 2013.
- Врховни суд Хрватске Рев 3144/1995 од 28. липња 1999. године
- Решење Вишег трговинског суда, Пж. 9915/2006 од 11.5.2007. године - Судска пракса трговинских судова - Билтен бр. 4/2007
- Решење Врховног суда Србије, Рев. 1613/94 од 20.4.1994. године
- Решење Врховног касационог суда Рев 483/2015 од 16.03.2016. године
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.