DISMISSAL BASED ON USE OF SOFTWARE FOR MONITORING EMPLOYEES' WORK
Abstract
The widespread use of information technology has significantly changed how people live and work. Modern production relations can not be imagined without the presence of various IT solutions in the work process. Their main feature is that they speed up and facilitate the work process itself, making it more productive. However, the use of such technology also raises various legal issues. One of them concerns the application of various software solutions for monitoring employees' work. The data obtained by the employer using such software solutions can lead to dismissal. With this paper, we tried to point out the key employment law issues in the termination of employment contracts due to use of various software for monitoring the performance of employees, as well as to offer answers to overcome them.
References
Монографије и чланци
Божичић, Д. (2018), Границе послодавчевих надзорних овлашћења у односу на заштиту права на приватност запослених, Радно и социјално право, XXII (2).
Даниловић, Ј. (2017). Право на приватност запослених. Анали Правног факултета у Београду, 65 (2).
Драгићевић, M. (2018). Cавремене технологије и право запосленог на поштовање приватног живота. Зборник радова Правног факултета у Нишу, (80).
Живковић Б. (2008). Отказ уговора о раду због незадовољавајућег вршења посла. Радно и социјално право, XII (1).
Јашаревић, С. (2013). Радни однос – тенденције у пракси и регулативи, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XLVII (3).
Јовановић, П. (1993). Сукоби интереса радника и послодаваца као узрок права. Зборник Матице српске за друштвене науке, (95).
Јовановић, П. (2012). Радно право. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Јовановић, П. (2013). Интересни сукоби и социјална стабилност у сфери радних односа, Радно и социјално право, (1).
Јовановић, П. (2018). Радно право. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Ковачевић, Љ. (2010). Радни однос и право на поштовање приватног живота, Зборник радова са саветовања „Остваривање и заштита социјалних права“, Златибор.
Ковачевић, Љ. (2013). Правна субординација у радном односу и њене границе. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Ковачевић, Љ. (2013). Радноправна заштита грађанских слобода и права запослених на месту рада – продор демократских вредности у свет рада или компензација за већу несигурност запослења?. Теме, XXXVII (4).
Ковачевић, Љ. (2015). Однос између система унутрашњег и спољашњег узбуњивања и особености заштите запосленог узбуњивача у оквиру њих, Радно и социјално право, XIX (2).
Ковачевић, Љ. (2016). Ваљани разлози за отказ уговора о раду. Београд: Правни факултет Унивезитета у Београду.
Лубарда, Б. (2012). Радно право: Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Марковић, P. (2014). Уставно право, Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Трифуновић, П. (2015). Нови Закон о раду – два спорна питања субординације. Билтен Врховног касационог суда, (3).
Шундерић, Б., Ковачевић, Љ. (2017). Радно право: приручник за полагање правосудног испита. Београд: Службени гласник.
Alonso, D. A. (2018). Social Media in the Employment Relationship Context: A Typology of Emerging Conflicts, and Notes for the Debate. Comparative Labor Law Policy Journal, 39 (2).
Davidov, G. (2012), The principle of proportionality in labor law and its impact on precarious workers. Comparative Labor Law & Policy Journal, 34 (1).
Del Punta, R. (2019). Social Media and Workers’ Rights: What Is at Stake?. The International Journal of Comparative Labour Law and Industrial Relations, 35 (1).
Employment protection legislation: Summary indicators in the area of terminating regular contracts-individual dismissals (2015). ILO.
Evans, L. (2007). Monitoring Technology in the American Workplace: Would Adopting English Privacy Standards Better Balance Employee Privacy and Productivity, California Law Review, 95 (4).
Mantouvalou, V. (2019). ‘I Lost My Job over a Facebook Post: Was that Fair?’ Discipline and Dismissal for Social Media Activity, International Journal of Comparative Labour Law and Industrial Relations, 35 (1).
Pearson, M. (2014). Offensive Expression and the Workplace, Industrial Law Journal, 43 (4).
Tintić, N. (1969). Radno i socijalno pravo: knjiga prva – radni odnosi, Zagreb: Narodne novine.
Wragg P. (2015). Free Speech Rights at Work: Resolving the Differences between Practice and Liberal Principle, Industrial Law Journal, 44 (1).
Коришћени домаћи извори права
Закон о заштити узбуњивача, Службени гласник Републике Србије, бр. 128/2014.
Закон о раду, Службени гласник Републике Србије, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење.
Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Службени лист Србије и Црне Горе – међународни уговори, бр. 9/2003.
Закон о ратификацији Конвенције Међународне организације рада број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца, Службени лист СФРЈ – Међународни уговори, бр. 4/1984.
Правилник о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду, Службени гласник Републике Србије, бр. 62/2010.
Коришћена судска пракса
Niemietz v Germany (App. no. 13710/88), 16.12.1992.
Halford v The United Kingdom (App. no. 20605/92), 25.06.1997.
Copland v The United Kingdom (App. no. 62617/00), 03.04.2007.
Bărbulescu v Romania (App. no. 61496/08), 05.09.2017.
Пресуда Врховног суда Србије Рев. 4735/93 од 19.01. 1994. године.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж1. 2044/12 од 10.09.2012. године.
Пресуда Основног суда у Кикинди, бр. 2 II1.94/16 од 03.03.2017. године.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, бр. Гж1.1296/17 од 08.09.2017. године.
Lingens v. Austria (App. No. 9815/82), 08.07.1986.
Palomo Sánchez аnd оthers v. Spain (App. no. 28955/06, 28957/06, 28959/06, 28964/06), 12.09.2011.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.