nn

  • Zoran Pavlović

Abstract


Garantovanje prava na život u zdravoj životnoj sredini nije samo eskplicitna dužnost države  i organa javnih vlasti. To je istovremeno i individualna dužnost građana kojima se ovo pravo obezbeđuje. Potreba jačanja svesti o  o svim aspektima zaštite  životne sredine dovodi se na nivo svakog pojedinca, a ne samo profesionalaca i odgovornosti institucija da se to pravo omogući sadašnjim i budućim generacijama u jednakoj meri. Zakonodavstvo koje reguliše zaštitu životne sredine usklađeno je u najvećoj meri sa međunarodnim standardima, i predstavlja celovit sistem zaštite koji se unapređuje, naročito kroz instrumente krivičinog prava i specijalnu i generalnu prevenciju za ekološke delikte.

References

-Pavlović, Z., Oštećeno lice i krivičnoprocesni instrumenti zaštite, U: ``Vaninstitucionalne mere, pojednostavljene forme postupanja i drugi krivičnopravni instrumenti reakcije na kriminalitet i pozitivno kazneno zakonodavstvo (ispunjena očekivanja ili ne?)``,  Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2022., str., . 329.


-Samardžić, S., Krivičnopravna reakcija u oblasti zaštite životne sredine. Zbornik radova Pravnog fakulteta U Novom Sadu, Novi Sad,  2011.,str., 737-758. https://doi.org/10.5937/zrpfns1103737S


-Škulić, M., Pravo na zdravu životnu sredinu kao ljudsko pravo, U: `` Priručnik za zaštitu životne sredine``,   Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Београд, 2011., стр.167.


 

Published
2023/05/15
Section
Originalni naučni rad