nn
Abstract
Примарну улогу у пружању релевантне правне заштите животне средине и климе, има национални судски систем, а Европски суд за људска права има супсидијарну улогу и поступа тек по представкама за повреду других људских права. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени додатни протоколи, не регулишу директно право на здраву животну средину као такво, ипак штите интерес за очување животне средине и климе штитећи друга људска права. Наиме, претежно се повреда овог права преиспитује кроз повреду права на живот у здравој животној средини, повреду права на приватан живот, права на имовину и права на информисање. Државе су дужне да поштују, штите, унапређују и испуњавају сва људска права за све људе. Ово укључује афирмативну обавезу да се спрече предвидиве штете, укључујући и ону изазвану климатским променама.
Поље судских спорова о климатским променама се временом обогатило и наметнуло је потребу да носиоци правосудних функција и учесници у таквим судским споровима, постану свесни последица климатских промена, као и последица које носе одлуке у тим споровима. Поред тога што је унапређен значај климатских парница и еколошких парница уопште, како пред домаћим судовима, тако и пред Европским судом за људска права и Судом правде Европске уније, бројни случајеви су добили и шири међународни одјек и остварили своју амбицију за добијањем одговора о утицају климатских промена на основна људска права, па су тако, надаље, инспирисали покретање оваквих поступака широм света.
У развоју међународног еколошког права временом су уставновљени принципи који указују на карактеристике те области права и његових института, а то су принцип превентивне акције, принцип предострожности, принцип "плаћа загађивач", принцип одрживог развоја, принцип међугенерацијске једнакости и принцип обавезе сарадње.
Неупитни значај еколошког права је препознат на међународном нивоу и, иако ово право није именовано као људско право у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, ни у њеним протоколима, њему је такав значај признат кроз растући тренд еколошких и климатских парница, као и све богатију судску праксу у овој области
References
- М.Стопић, Ј. Зорић “Право на здраву животну средину у пракси Европског суда за људска права”, Београдски центар за људска права, Београд 2009
- Б. Лепотић Ковачевић, Б.Лепотић, Заштита животне средине и климатске промене кроз заштиту људских права у судској пракси Европског суда за људска права, Зборник радова 33.Сусрета Копаоничке школе природног права-Слободан Перовић, „Унификација права и правна сигурност, Београд 2020
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.