FIXED-TERM EMPLOYMENT CONTRACT AND ITS ABUSES
Abstract
A fixed-term employment contract is a flexible form of employment that allows employers to respond to the temporary needs of the labor market. However, in practice this form of employment is often abused, which leads to employee insecurity and violation of labor rights. This paper analyzes the legal framework and purpose of fixed-term employment contracts and identifies the most common forms of abuse. In conclusion, recommendations are proposed for improving legislation and strengthening supervision over the implementation of fixed-term employment contracts in order to reduce abuses and improve the protection of workers' rights. The hypothesis is based on that the positive legal provisions have not clearly determined the situations in which a fixed-term employment relationship can be established, but it is necessary to determine precise and concrete circumstances that are characteristic of a certain activity and that can only exceptionally justify the absence of the need for a permanent employment of the employee, as well that insufficient capacities of labor inspection and other mechanisms to prevent abuse of fixed-term employment contract, facilitate the violation of regulations in this area of labor law in the Republic of Serbia, by employers, as the stronger party in the employment relationship.
References
Aleksynska, M., Muller, A. (2015). Nothing more permanent than temporary? Understanding fixed-term contracts. Inwork and governance - Policy Brief No. 6, Geneva: ILO.
Bilić, A., Perkušić, T. (2016). Ugovor o radu na određeno vrijeme kao modus implementacije fleksibilnosti na tržištu rada. Mostariensia, 20 (1-2).
Брковић, Р., Урдаревић, Б. (2023). Радно право са елементима социјалног права, Друго измењено и допуњено издање, Београд: ЈП Службени гласник.
Јашаревић, С. (2012). Перспективе флексибилизације рада у Србији. Радно и социјално право, 64 (2).
Ковачевић, Љ. (2016). Ваљани разлози за отказ уговора о раду. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање.
Ковачевић, Љ. (2019). Комунитарноправна начела заштите запослених са атипичним радним односом. Право и привреда, 46 (5-8).
Ковачевић, Љ. (2020). Предвидивост услова рада као претпоставка делотворног остваривања радних права: осврт на директиву (ЕУ) 2019/1152. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 54 (4).
Кулић, Ж. (2006). Радно право, Београд: Мегатренд универзитет.
Лубарда, Б. (2004). Европско радно право. Подгорица: ЦИД.
Лубарда, Б. (2013). Радно право – Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво.
Миџовић, М. (2021). Радни однос на одређено време као флексибилни облик запошљавања. Правни акспекти савремених друштвених кретања у Републици Србији за период 01.01.2019.-31.12.2021, Бјеловић, Ј. (ур.). Косовска Митровица: Правни факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Обрадовић, Г., Јевтић, М. (2008). Значајни аспекти радног права Европске уније. Београд: Friedrich Ebert Stiftung.
Синђелић, С. (2020). Особености радног односа на одређено време. Бранич, 133 (1).
Weiss, M., Schmidt, M. (2008). Labour Law and Industrial Relations in Germany. Klauwer Law International.
Извори права
MОР, Конвенција бр. 158 о престанку радног односа, 1985.
МОР, Препорука бр. 166 о престанку радног односа на иницијативу послодавца, 1982.
ЕЕЗ, Директива 91/383/ЕЕЗ о допуни мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду радника са радним односом на одређено време, 1991.
ETUC-UNICE-CEEP, Оквирни споразум о раду на одређено време, 1997.
EU, Council Directive 1999/70/EC concerning the framework agreement on fixed-term work concluded by ETUC, UNICE and CEEP, 1999.
EU, Directive 2019/1152 on transparent and predictable working conditions in the European Union, 2019.
Судска пракса
Judgment of 4 July 2006, Adeneler and Others, C-212/04, EU:C:2005:654.
Пресуда Врховног касационог суда, Рев 2 394/2016 од 13.04 2017. године.
Пресуда Врховног касационог суда, Рев 2 730/2015 од 22.10.2015. године
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.